Posle 21. godine

Posledice njihove vladavine broje se stotinama hiljada mrtvih Hrvata i Srba. Najdrastičnijim osiromašenjem građana dve države na evropskom tlu, uništavanjem najelementarnijih vrednosti u društvu, kulture, obrazovanja… mogu se „dičiti“ te ratno-zločinačke stranke u dve države. Za ono što su te grupacije umobolnika okupljenih pod stranačkim okriljem HDZ, SPS i SRS učinile sopstvenom i neprijateljskom narodu, referenca se može naći samo u Drugom svetskom ratu. Na idejama ustaštva i četništva, razume se, nastale su i te stranke, okupivši ekstremiste i ludake koji su uništili prošlost, sadašnjost i budućnost sopstvenim građanima, pre svega.

Danas, 21 godinu posle, na dan Oluje, na vlasti u Hrvatskoj je HDZ, a u Srbiji SPS i čelnici tadašnjeg SRS – takoreći, proustaške i pročetničke stranke, bez obzira na obeležja ili deklarativne identifikacije sa drugačijim istorijskim odrednicama. Njihova je odrednica zasnovana na mržnji i netoleranciji, na osnovu rasne, verske i nacionalne pripadnosti.

Normalan čovek ne može da se ne zapita – kako je to moguće? Od rata, ipak, nije prošlo pet, čak deset, već više od dvadeset godina! Kako je moguće da građani Hrvatske i Srbije još nisu identifikovali pojedince i ideologiju koja im je tako podrobno i sistematski uništila život. Kako je moguće da više iko na izborima glasa njih, umesto da ih lustrira i ne dozvoli da promole nos u javni život. Kako je moguće da još nisu pronašli svoje mesto u đačkim udžbenicima u obe države, kao najveće zlo i opasnost, kao upozorenje za buduće generacije – da nam se više nikada ne ponovi.

I dalje verno živimo život njihovih grešaka, zlobe i slobodno se može reći – duboke retardiranosti. Njihova lažirana stvarnost je toliko u svim porama najobičnijeg i najsvakodnevnijeg života svakog pojedinca da je govor o odgovornosti, suočavanju, na kraju krajeva, samog ozdravljenja, gotovo nemoguć.

Da li su oni zaista toliko moćni i snažni da i posle toliko vremena drže za taoce dva kompletna naroda, ili, pak, da li su građani u obe države toliko slabi da ne mogu da prepoznaju maltretiranje i uništavanje koje sprovode nad njima. Oni se, međutim, međusobno izgleda savršeno razumeju. Držati narod u zaostalosti, siromaštvu, lažnim uverenjima, njihov je recept za ostanak na vlasti. Jer, ukoliko dođe do oslobođenja, njihove slike visiće u muzejima zla i sramote.