Država, koja je vlasnik tih preduzeća, umesto da pojača kontrolu sprovođenja bezbednosnih procedura i zaštite zaposlenih, štiti one koji su zakazali u lancu odgovornosti i koji su veoma bliski strankama na vlasti, njenim funkcionerima i njihovim najbližim rođacima.

Bilo je ulaganja u modernizaciju opreme i izgradnju novih pogona, ali da to, ipak, nije bilo dovoljno ukazuju učestali požari i eksplozije u srpskim „barutanama“ u kojima su stradali radnici. Alarm da nešto nije u redu je stigao iz fabrike „Milan Blagojević“ iz Lučana u kojoj su, 14. jula 2017. godine, poginula dvojica radnika.

I posle te tragedije, u istom pogonu, ali i u drugim fabrikama domaće namenske industrije, dešavale su se lakše ili teže povrede. Za proteklih desetak dana, povređena su četvorica radnika u lučanskoj i čačanskoj vojnoj fabrici. Nezvanična crna statistika ukazuje na to da je za desetak godina, u srpskim vojnim fabrikama, poginulo najmanje osamnaest, a povređeno osamdesetak radnika.

Rizična proizvodnja, zastarela oprema, loši uslovi rada, prekomerno angažovanje radnika, ali i „ljudski faktor“ – radnici koji ne poštuju propise i poslovodstva koja ne kontrolišu njihovo sprovođenje, navode se kao najčešći uzroci nesreća. I kada se pokrenu postupci protiv odgovornih, koji su po pravilu pod zaštitom visokih državnih i partijskih funkcionera, oni traju godinama i najčešće su bez sudskih epiloga.

Razne republičke inspekcije, posebno Ministarstva odbrane, umesto da rigoroznim kontrolama i zakonskim merama predupređuju smrt u vojnim fabrikama, reaguju tek onda kada se dogode nesreće i otkrivaju „propuste“. Ni inspekcija rada nije baš revnosna, jer da jeste otkrila bi kršenje zakona – od načina angažovanja radnika, preko uslova rada do neuplaćivanja doprinosa.

I pored svega navedenog, srpska vojna industrija, koja je za širu javnost hermetizovana, veoma je profitabilna. Da nije, ne bi ljudi bliski aktuelnoj vlasti i njihovi najbliži srodnici trgovali njenim proizvodima, otkupljenim po dampingovanim cenama.

Gubici radne snage čije interese ne štite ni država ni njihovi sindikati već njima manipulišu u „spontanim“ okupljanjima radi zaštite ugleda naprednjačkih direktora, biće još učestaliji, a iz srpskih barutana i dalje će se čuti eksplozije i jauci.

Povezani tekstovi