Više od pet godina trebalo je Univerzitetu u Beogradu da smogne snage i javno prizna da je doktorska disertacija ministra finansija Siniše Malog plagijat.
A za tih pet godina primenile su se dve uprave Univerziteta, dva dekana Fakulteta organizacionih nauka, na desetine članova etičkih komisija, univerzitetskih organa, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje… i svi oni su na posredan ili neposredan način odgovorni što se ovaj slučaj toliko dugo rastezao.
I bili bi odgovorni za, sasvim sigurno, novo pingpong prebacivanje odgovornosti između FON-a i Univerziteta da se nije desila blokada Rektorata.
Najnovija odluka Odbora za profesionalnu etiku UB je došla kao olakšanje akademskoj zajednici koja, sem manjeg broja časnih pojedinaca, nije imala hrabrosti da kaže da je visoki funkcioner vladajuće stranke ukrao tuđi intelektualni rad i ideje i da je samim tim nedostojan da nosi zvanje doktora nauka Univerziteta u Beogradu.
Velika odgovornost bila je na sedam članova Etičkog odbora, koji su i sami letos pokušali da je izbegnu „prebacivanjem lopte“ na FON, i tako prolongiraju donošenje konačne odluke. Oni koji su zbog toga kritikovali Odbor (šta su time dobili i koje nove okolnosti su u međuvremenu saznali) treba da se zapitaju kako bi taj odbor radio i da li bi se procedura utvrđivanja plagijata mnogo ranije završila da je akademska zajednica reagovala drugačije.
Procedura jeste važna i treba da postoji, kako se ne bi desilo da se odluke donose pod političkim i drugim uticajima.
Ali da su od starta uprava Univerziteta, Senat, Savet i druga tela nadležna za visoko obrazovanje u Srbiji, insistirali i konstantno pozivali da se slučaj osporenog doktorata pod hitno ispita, sigurno ne bismo čekali na epilog više od pet godina.
Umesto toga, u javnosti se stekao utisak da se Univerzitet pre donošenja Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova nije susretao sa optužbama za plagijate. Što nije tačno, jer su ih raniji etički odbori rešavali, takođe po nekoj proceduri, koja možda nije bila detaljno propisana, ali je ipak postojala.
Donošenjem odluke da je Mali plagirao doktorat Univerzitet je uspeo da spasi svoj ugled, ali u narednom periodu ne treba očekivati nikakve tektonske poremećaje.
Priče o preispitivanju diploma u javnom sektoru, pokretanju odgovornosti mentora i članova komisije pred kojom je Mali branio tezu, i na koncu smenjivanje ili njegova ostavka su nerealne. Teško da će ovoj vlasti proraditi savest da Mali zbog akademskog prekršaja ne treba da bude na funkciji ministra, kad brojnim vinovnicima mnogo ozbiljnijih afera s teškim posledicama nije falila dlaka s glave.
Univerzitet u Beogradu je na ovaj slučaj stavio tačku, ali se lako može desiti da se ona pretvori u zarez, ako Mali bude uložio žalbu Upravnom sudu, na šta ima pravo.
Neki pravnici kao realan scenario vide da će sud poništiti odluku Etičkog odbora zbog proceduralnih propusta. Ostaje pitanje da li će se Mali u to upustiti ili će proceniti da je pametnije da se odrekne spornog doktorata.
A ako baš žarko želi zvanje „dr“, ostaje mu da posle dva neuspešna pokušaja (na Ekonomskom fakultetu i FON-u) proba ponovo. Možda će, što bi rekla deca, to biti „treća sreća“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
