Trka za predsednika

Rascep koji bi Srpsku naprednu stranku profilisao od  „uhvati sve“ partije kako je definiše njen lider Aleksandar Vučić, u jasniju proevropsku partiju. Dubina ličnog razlaza između Nikolića i Vučića jeste nešto o čemu javnost nema precizna i direktno potvrđena saznanja, ali jedna stvar je apsolutno vidljiva. A to je da je reč o dva različite političke opcije. Jer, Nikolić u saopštenjima svoje pres-službe, u susretima sa visokim zvaničnicima, ne propušta priliku da iznese „crvene linije“ svoje politike. To su da nema članstva Srbije u EU, ako je uslov da Beograd prizna Kosovo, nema uvođenja sankcija Rusiji, može saradnja ali ne i pristupanje NATO, i podrška Republici Srpskoj.

Vučićeve izjave te linije ne ističu, naprotiv, njegovi nastupi su usmereni da istaknu podršku koju i on lično i Srbija uživa kod zapadnih partnera, i nužnost teških odluka koje predstoje. Ova dihotomija lepo je funkcionisala do izvesne tačke kojoj se približavamo – predsedničkim izborima. Kao što je poznato, u Srbiji se od obnove višestranačja vlast gubila ili osvajala upravo na tim izborima, a parlamentarna konstelacija pratila je ovu promenu. Zato su predsednički izbori veliko iskušenje za SNS, ali i otvorena mogućnost za opoziciju. Predsednička kampanja treba da pokaže pravu snagu naprednjaka i da potvrdi tezu da li je reč o „kuli od karata“ koja može biti lako urušena unutrašnjim potresom.

Deo rizika od tog potresa Vučić je umanjio izazivajući vanredne parlamentarne izbore, izbegavajući njihovo održavanje godinu dana posle trke za predsednika. Premijer sada lakše može da izađe u susret riziku da SNS izgubi deo podrške. Po prirodi predsedničke kampanje, ličnost kandidata i čisto političke teme biće mnogo prisutnije od motiva ekonomije i boljeg života koji su u težištu parlamentarne.

I što je za opoziciju značajno, pitanja demokratije i slobode medija biće mnogo lakše staviti u fokus. Žar sa kojim se zainteresovani na političkoj sceni bave predsedničkim izborima, sve tvrdeći javno da su priče o tome preuranjene, svedoči da očekivanja rastu na svim stranama. Koliko su opravdana, u ovom trenutku izvesno ne zna čak ni naš sveznajući premijer. A on ne zaboravimo, ima i rezervnu opciju, a to je promena Ustava i izbor predsednika u parlamentu, za šta može da namakne potrebnu dvotrećinsku većinu.