Trudbenik na tapetu Saveta Evrope

Govorili su ljudi o tome kako tuče, zatvara, oduzima osnovna ljudska prava građanima svoje države, koje nahvata po ulici i pretpostavi da su kritički nastrojeni prema njegovoj vlasti.

To je baš dosta veliki blam. Pitanje je kako on to podnosi, da li se srami, koliko mu je neprijatno? Prema njegovom ponašanju i reakcijama na ono što ljudi koji posmatraju nesreću građanki i građana Srbije pod njegovom vlašću i o tome otvoreno govore, deluje kao da mu je svejedno. Voleo bi da takvih reakcija nema, ali, pošto ih ima, za njega samog i nisu toliko strašne. Tako deluje.

A užasno je to, da te bije glas da si diktator, da oduzimaš ljudima osnovnu egzistenciju, da hapsiš, da huškaš na nasilje, da kradeš, da lažeš…, a da budeš tako „mrtav ladan”.

Ustali su ljudi iz različitih zemalja, osudili ga, videli su i čuli, znaju šta se ovde dešava… Ali, on je miran. Nije se ni osvrnuo na to. On je, dok su se takvi glasovi čuli iz Saveta Evrope, na sednici posvećenoj posebno diktatorskom režimu u Srbiji – iz Kopenhagena, sa smirenošću jednog vladara koji na svojim rukama ima krv ali i otiske najprljavijeg novca zbog korupcije, govorio o tome kako mu je lagodno. Kako se brine za Srbiju.

Naime, predsednik Srbije je u istom danu kada se Strazburom orilo o tome koliki je diktator i nasilnik, na svom Instagram nalogu objavljivao da nije „lagan“, sa Samita Evropske političke zajednice iz glavnog grada Danske. Sa osmehom koji je emanirao njegov osećaj o tome da je bitan, da ga nije sramota. Kako su preneli mediji pod njegovom isključivom kontrolom, predsednik Srbije javio se rano iz Danske, u 6 po lokalnom vremenu, po mraku, najavljujući naporan dan sa puno važnih sastanaka, naglašavajući njegove reči da mu ništa nije od toga teško.

– Kopenhagen u 6h ujutro. Verujem, naporan i uspešan dan pred Srbijom ovde u Danskoj. Kao i uvek, jedva čekam da se vratim u moju Srbiju… Danas nas čeka ne lagan dan, razgovor sa Markom Ruteom, šefom NATO-a, sa Mercom, kancelarom nemačkim, s portugalskim premijerom, sa Đorđom Meloni i Emanuelom Makronom, predsednikom francuskim, našim prijateljem… – rekao je.

Poseban je problem kada su ovakve vesti, isključivo sa propagandnom porukom o tome kako se on navodno trudi za sve nas – sadržajnije od onih koje su usledile posle svih tih njegovih sastanaka. Istovremeno dok se usred Saveta Evrope optužuje za diktaturu nad sopstvenim građanima sa ispostavljanjem niza dokaza u prilog takvim konstatacijama. On se „bori“ za nas u Kopenhagenu, dok nas ovde tamniči, krade, ubija korupcjiom… Kako bi i on njegova ekipa živeli lagodnim i prebogatim životom, i to sve na leđima jednog od najsiromašnijih naroda na evropskom tlu.

Gubljenje poverenja koje je uživao u u Uniji sve je očiglednije. Neće iz toga više nikada moći da se izvuče, isto kao što više nikada u Srbiji neće moći da povrati rejting koji je imao.

Zato će morati da pritiska jače, da bude jači diktator od onoga kako ga prepoznaje cela EU, a ne samo većina građanki i građana Srbije. Da proba sebi da produži vladavinu dok, na kraju, ne bude morao da skupi prnje i zapali daleko odavde.