Vesić i N1

Poslednji primer pritisaka na medije je napad zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića na N1 i proizvoljnu izjavu da ova televizija vrši kampanju protiv njega.

Kao dokaz, Vesić je obelodanio interni mejl u kojem se vidi prepiska između novinara i urednika, sasvim uobičajena između u svim redakcijama u svetu. Ovim je zamenik gradonačelnika ne samo targetirao

stručnoj javnosti ne tinja čak ni blaga nada da će protiv Vesića biti pokrenut bolo kakav postupak, da će ga neko od nadležnih (policija ili tužilaštvo) pozvati na razgovor i upitati na koji način je došao do dokumenta do kog nije mogao niti smeo da dođe, i još se time javno hvalio.

U državi gde su sve institucije urušene, gde se i ulice i kuće ruše bez reda i poretka, zašto bi se zamenik gradonačelnik „uzbuđivao“ zbog ovakve sitnice. Da je smatrao da će možda odgovarati zbog ovog krivičnog dela, pa valjda ga ne bi ni učinio.

Svesrdnu podršku za napad ne samo na N1 već i na sve medije koji nezavisno i kritički izveštavaju, ova vlast ima u čoveku koji se za sve pita i o svemu odlučuje – predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. I on je imao mišljenje o Vesićevom potezu, osvrćući se pre svega na sadržaj objavljenog mejla. Predsednik je tobože zgrožen načinom na koji urednik „naređuje“ novinaru šta će da pita. A prethodno veče je svojim stranačkim kolegama određivao gde smeju da letuju i kakve tašnice da nose. Pritom, u mejlu koji smo svi videli nema nikakve „naredbe“, već uobičajenih smernica za novinarski zadatak.

Možda je to bilo neobično predsedniku Srbije, jer te smernice pred konferencije za medije novinarima upravo dostavljaju članovi njegovog kabineta. Oni koji se drznu da postave pitanje mimo protokola, završiće kao N1 i svi ostali nezavisni mediji, od predstavnika vlasti davno označeni kao izdajnički, plaćenički, tajkunski, strani i slično. Pravo i pravda ne stanuju ovde, a da li će sloboda medija ikada zaživeti, vreme će pokazati. Dok je ova vlast na čelu države, očigledno je da neće.