Desetinama kompanija u Srbiji koje se bave prikupljanjem, preradom i prodajom metalnog otpada poslednjih godinu dana biznis je ozbiljno ugrožen, jer je Ministarstvo za zaštitu životne sredine maja 2017. prvi put, a posle toga još jednom, izmenilo zakon, odnosno pravilnik i otežalo izdavanje dozvola za izvoz.
„Otežano“ izdavanje pretvorilo se u „neizdavanje“, zbog čega su pre nekoliko meseci prvi put reagovali i iz Evropske komisije.
Najpre je stigao poziv iz Brisela za hitan sastanak na temu – zbog čega je menjan zakon, i zbog čega se ne izdaju dozvole kompanijama koje godišnje izvezu 100 miliona evra? Zbog čega u Srbiji iste godine kada su obećali da će dozvole ukinuti (jer one ne postoje nigde u EU) pooštravaju kriterijume? U ovom trenutku samo jedna firma ima važeću dozvolu za izvoz. Sve ostale su istekle, pojedine firme nove čekaju mesecima, neki gotovo celu godinu, a drugima su odbili da izdaju uz obrazloženje da „postoje kapaciteti u Srbiji“. Naravno, u Srbiji ima 11 registrovanih livnica koje ne mogu da otkupljuju metalni otpad i samo dve mogu železare koje mogu – Hestil i Metalfer. Međutim, njih dve ne mogu da otkupe sav otpad, pritom su i skuplje od železara u inostranstvu. Zbog forsiranja „domaćeg“ na uštrb slobodne trgovine EU se na insistiranje zemalja članica, ali i kompanija iz Srbije pobunila i prozvala Srbiju da krši SSP, sa čim se resorno Ministarstvo nije složilo.
Međutim, kada se Srbija po ko zna koji put oglušila na zahteve EK u EU su početkom ovog meseca rešili da priprete kontra merama – uvođenjem carina na voće i povrće. Očigledno je ovo dalo nekog rezultata – Ministarstvo je nezvanično rešilo da odobri nekoliko dozvola, ali za toliko simbolične količine da je na prvi pogled jasno da je odluka doneta samo da bi se ovima u EU „zamazale oči“ i kupilo još malo vremena. A za šta se (ili bolje reći za koga) vreme kupuje najbolje znaju oni koji su zakon menjali. Kome odgovara da domaće kompanije ne mogu da izvoze metalni otpad? Sigurno ne zaposlenima u reciklažnoj industriji, skupljačima sekundarnih sirovina. Uostalom, od kada to „zaštita domaćeg tržišta“ podrazumeva ugrožavanje izvoza, kršenje SSP, uvođenje dodatnih trgovinskih barijera? Rok za potpuno ukidanje dozvola se bliži, a do tada treba ućariti još malo, nema veze što taj nečiji ćar ide direktno preko leđa desetina hiljada njegovih sugrađana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
