Zavadi pa vladaj

Danas odavno ukazuje na mogućnost da će vlast u želji da posvađa opoziciju izaći u suret nekim od njihovih zahteva ne bi li se deo opozicije „upecao“ i odustao od bojkota. Time bi naprednjaci posle izbora mogli s pravom da kažu da bojkot nije bio potpun jer su neke stranke, koje javnost smatra opozicijom, ušle u izbornu trku.

I to je samo jedan od razloga zbog kojeg je vlast spremna da učini ustupke. Drugi mogući razlog za „pošteno lice vlasti“ je taj što su ustupci, koliko za sada znamo, svedeni ili na izvrtanje suštine zahteva ili na potvrđivanje onog što već piše u zakonskoj regulativi.

Visina rejtinga SNS bilduje se glasanjem iz straha za svoj ili posao najbližih i pod pritiskom koji se predstavlja kao pomoć. I to je ono što treba iskoreniti ili svesti na minimum, jer tu je suština. Međutim, osim najave zabrane pritisaka nad zaposlenima u javnim preduzećima niko ne zna niti može da garantuje da će se ta zabrana poštovati. Izvrtanje zahteva opozicije je spremnost da budu izabrana tri člana REM koji nedostaju, iako opozicija ne traži to, već smenu sadašnjih članova koji ne obavljaju svoj posao.

Obavezivanje poput toga da će se predočavati u kom svojstvu javni funkcioner nastupa deo je ustupaka koji su već deo zakonske regulative ali se ne poštuje te se postavlja pitanje čemu takav ustupak. Sređivanje biračkog spiska ustupak je koji ide naruku vlasti jer se time, ako zatreba, podiže izlaznost a ništa se ne gubi.

Predstavnici opozicije često u nezvaničnim razgovorima znaju da kažu da će vlast sada ispuniti i više nego što joj se traži, ali da to moguće neće biti dovoljno za izlazak na izbore na proleće. Oni će uspešnost svog pritiska na vlast meriti time hoće li se izbori s proleća pomeriti na neki kasniji termin, ili koliko će od izbora na proleće proći do novih vanrednih.

Iskrenost vlasti i opozicije treba meriti njihovom spremnošću da izborne uslove postave tako da na svim narednim glasanjima građani to svoje pravo ostvaruju sami i bez straha da će im biti oduzeto bilo šta što smatraju važnim. Glasači nisu vlasništvo ni opozicije ni vlasti, bar ne u demokratskim zemljama.