Zeleni Beograd

Isti taj Beograd početkom ove godine u nekoliko navrata bio je najzagađeniji grad na svetu prema koncentraciji štetnih čestica u vazduhu na osnovu podataka aplikacije „AirVisual“. Gradska vlast je ove podatke negirala sakrivajući prašinu štetnih čestica među navode o različitim metodama merenja.

Gradski čelnici nisu, pak, mogli da sakriju stotine posečenih stabala širom Beograda – od Kalemegdana, Košutnjaka, Miljakovca, parka Ušće, Banovog brda, Čuburskog parka, gde su građani redom pokušavali da oteraju radnike sa testerama i apelovali da se sačuvaju pluća prestonice.

Kako bi umirili kritike zbog odnosa prema zelenilu, gradonačelnik Zoran Radojičić i njegov zamenik Goran Vesić obećavali su da će biti posađena nova stabla, da će krošnje biti još bujnije i lepše. Kroz nekoliko godina, razume se, koliko je potrebno drveću da izraste.

Da gradski čelnici razmišljaju na duge staze kada je ekologija u pitanju, potvrdio je gradonačelnik još jednom kada je obelodanio plan o kandidaturi Beograda za „Zelenu prestonicu Evrope“. Radojičić je tom prilikom istakao da „Beograd vodi računa o svojim prirodnim dobrima koja daju pluća našoj prestonici“ te da se zbog toga sprovode akcije pošumljavanja i ulaže 75 miliona dinara za sadnju stabala i još 144 miliona dinara za zaštite šuma.

Uporedo sa ovim „zelenim“ obećanjima, građani Miljakovca protestuju zbog seče stabala u jednom spomeniku prirode na području pod državnom zaštitom treće kategorije.

„Državna zaštita“ pokazala se nemoćnom pred naletima testera kada su viši investitorski interesi po sredi, a posebno kada se radi o projektima koje vlast sprovodi i promoviše, kao što je gondola na Kalemegdanu ili sportski centar na Košutnjaku. Zato zamenik gradonačelnika promoviše i prvi u istoriji urbanistički plan kojim se definišu zelene površine i ideju da do 2025. godine 25 odsto grada bude pod zelenilom. Ko zna, ako Beograd zaista i dobije titulu „zeleni grad“ i prvi urbanistički plan zelenih površina, možda mu drveće i neće biti potrebno.