Foto: Asocijacija kliničkih inženjera Srbije (AKIS)

Asocijacija je ukazala na potrebu i apelovala na Ministarstvo zdravlja da hitno formira nacionalni i regionalne centre za ekstrakorporalnu membransku oksigenaciju (ECMO, kako je to organizovano u Evropi i svetu.

– Od 2010. godine samo u Americi postojalo je 148 ovakvih centara ali se broj značajno povećao do danas. Ovakvi centri kojih je na stotine širom Evrope poseduju i svoje mobilne ekipe koje izlaze na lice mesta i postavljaju ga na terenu i u raznim situacijama tzv. kardiopulmonalne reanimacije, kako se ne bi gubilo dragoceno vreme. Svedoci smo tragičnih posledica ovogodišnjeg gripa, iz ovog razloga Asocijacija kao ekspertsko udruženje, koja u svom sastavu ima naučni i stručni potencijal kako u domenu biomedicinskog inženjerstva, kliničkog inženjerstva tako i u domenu medicinskih eksperata i sa posebnom pažnjom se bavi specijalizovanim medicinskim sredstvima i upoznata je sa mogućnošću njihove primene u srpskoj medicini i zdravstvu – posebno u kriznim periodama, navode iz Asocijacije.

Kako navode, iz bazne literature Asocijacije poznato nam je da je u 2015. godini, prema registru ECLO (svetska extracorporeal Life Support organization) ECMO je korišćen u skoro 70.000 slučajeva u bolnicama koje su članice ove organizacije sa ukupnim preživljavanjem od 70 odsto. Od tog broja u preko 10.000 slučajeva je korišćen kod dece.

Sadašnje stanje sa ovogodišnjom epidemijom gripa mora da bude nauk za buduće pojave mutiranih virusa gripa.

-Svetska istraživanja pokazuju da će se teški respiratorni distresi statistički značajno uvećavati iz godine u godinu. Pacijenti sa teškim sindromom akutnog respiratornog distresa povezanim sa virusom gripa imaju dvostruko veću šansu da prežive kada su upućeni i prebačeni u centar za ekstrakorporalnu membransku oksigenaciju u odnosu na pacijente koji nisu zbrinuti u odeljenjima. Što raniji započet tretman pacijenta, prema svetskoj literaturi, povećava se preživljavanje i smanjuju komplikacije.

– „Briga o pacijentima sa teškim, ali potencijalno reverzibilnim oštećenjem disajnih organa mora biti koncentrisana u institucijama koje mogu ponuditi širok spektar respiratorni tretmana, uključujući ekstrakorporalnu membransku oksigenaciju,“ izjavio je jedan od eminentnih kardiohirurga Pavle Kovačević, rečeno je u saopštenju.

U svrhu zaštite najdragocenijeg života, moramo primeniti sva tehnička i medicinska dostignuća u Srbiji i svetu, kategoričan je Klinički inženjer Zoran Bjelica.

– Napominjem da je razgovor i predavanje na ovu temu bilo organizovao kao preventivna priprema za moguća stanja već unazad desetak godina zahvaljujući tome što su kolege i prijatelje, eminentne kardiohirurgije Prof. Dr Mihaljevića – direktor najznačajnije američke  bolnice Cleveland Clinics kao i Prof. Pascal Le Prince direktor najznačajnijeg evropskog kardiovaskulanog instituta u bolnici Pitie Salpetriere, održali predavanja na ovu temu, ali nažalost njihova, a i naša inicijativa, nije naišla na razumevanje u Ministarstvu zdravlja i srpskom zdravstvu da se i implementira kao nova životno značajna tehnika i metoda, kaže Bjelica.

Prof. Pascal je naglasio na održanom predavanju da je sa nekih 20 odsto -30 odsto preživljavanja kod ptičijeg gripa, korišćenjem ECMO sistema ono skočilo na 80 odsto. Ovo je izjavio Prof. Dr Pavle Kovačević jedan od inicijatora i domaćina uvaženim profesorima.

Primera radi, prema literaturnim podacima, od 80 pacijenata upućenih u centar za ekstrakorpornu membransku oksigenaciju, 82,4 odsto se oporavilo, a 17,6 odsto je umrlo. Ovakva statistika lečenja i brige o pacijentu bi bila značajno povoljnija, za nas, nego sadašnje stanje u srpskoj medicini. Stav Asocijacije je da svi pacijenti, a posebno sa teškim sindromom moraju dobiti šansu za izlečenje od profesionalaca u medicini i resursa srpskog zdravstva.

Kako radi ECMO

Posebne plastične cevi koje se nazivaju kanile, ubacuju se u krvne sudove koji ulaze direktno u srce ili krvotok pacijenta. Lekar bira veličinu kanile na osnovu starosti, težine i razloga zbog kojih se ECMO koristi. Kanile prenose krv iz srca pacijenta pomoću pumpe i pumpaju krv kroz cevi do medicinskog uređaja gde se krv obogaćuje kiseonikom, a ugljendioksid se odstranjuje. Zatim se krv zagreje do telesne temperature. Topla krv prolazi kroz drugu kanilu i vraća u telo pacijenta – objasnio je  Bjelica.

Srbija mora da što hitnije oformi centre za ekstrakorpornu membransku oksigenaciju, klinički inženjeri su spremni da pomognu Ministarstvu zdravlja i zdravstvenim ustanovama u izboru i održavanju opreme i izvrše sve potrebne obuke za efikasno korišćenje ECMO uređaja i tako daju svoj doprinos za ublažavanje novih potencijalnih opasnosti po stanovništvo, izjavio je  Zoran Bjelica jedan od osnivača i predsednik AKISa.

 

Povezani tekstovi