U slučaju najpoznatija tri nerazrešena ubistva novinara u Srbiji – Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, nije reč o nedostatku tragova uprkos protoku vremena, nego političke volje, tvrdi za Danas advokat Rajko Danilović.


– Očigledno ne postoji politička volja u političkoj klasi. Kada je u pitanju Ćuruvijino ubistvo, sve je jasno, i ko su izvršioci i ko su nalogodavci, samo preostaje da se otvore arhive Državne bezbednosti, ali za to nema političke volje – navodi Danilović koji zastupa Jovu Ćuruviju, brata ubijenog Slavka Ćuruvije.

Prema Danilovićevim rečima, moguće je da se na pritisak Evropske unije otvore arhive Državne bezbednosti u Srbiji barem kada je reč o nerazjašnjenim ubistvima. To je i jedan od razloga zašto je Jovo Ćuruvija nedavno u pismu zatražio pomoć od izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina.

„Molim Vas da izvršite pritisak na vlasti u Srbiji da sprovedu temeljitu i ozbiljnu istragu i da sve učesnike, podstrekače, pomagače, organizatore i ubice u ovom zločinu izvedu pred lice pravde“, naveo je Jovo Ćuruvija u otvorenom pismu Kacinu.

Iako su prikupljeni validni dokazi o organizatorima, izvršiocima i saučesnicima u ubistvu Slavka Ćuruvije, ne pokreće se postupak, pa se stiče utisak kao da se čuva i prikriva neko od umešanih u taj monstruozni zločin, dodao je Ćuruvija.

On je u pismu posebno ukazao i da je sadašnji ministar policije Ivica Dačić devedesetih godina bio portparol stranke Slobodana Miloševića, dok je ubijeni novinar bio oštar kritičar Miloševićevog režima.

Sam Dačić je prekjuče pak izjavio da pre četiri godine, na početku mandata, nije obećao da će naći ubice Dade Vujasinović, Milana Pantića i Slavka Ćuruvije, već da bi mu bilo „zadovoljstvo da se i ta pitanja razreše“.

„Za vreme mog mandata gotovo da nema ubistva koje je nerazjašnjeno. Šta je bilo u vreme mandata drugih, to neka odgovaraju oni koji su bili ministri“, kazao je Dačić.

On je podsetio da je u slučaju Dade Vujasinović istraga obnovljena i da je bilo nekih novih detalja oko ubistva Pantića. „Ali, nažalost, to nije rezultiralo nekim pouzdanim podacima koji bi navodili na ime ubice. Ta pitanja nisu više u policiji. Ona su dugi niz godina u tužilaštvu, tako da ne mogu da govorim u njihovo ime“, rekao je Dačić i istakao da nije bilo napada na novinare poslednjih godina otkako on vodi policiju.

Sa svoje strane, nadležni tužioci Srbije poručili su da će pravda biti zadovoljena i rasvetljene okolnosti ubistava novinara. Republička tužiteljka Zagorka Dolovac rekla je za Novi magazin da u slučaju Dade Vujasinović, koja je pronađena mrtva 8. aprila 1994, predstavlja napredak to što je isključena ranija teza da je reč o samoubistvu.

Inače, u sva tri slučaja, povremeno se u javnosti pojavljuju momenti koji ukazuju na rasvetljavanje, ali se sve završi na medijskim napisima. U Ćuruvijinom slučaju kao izvršilac likvidacije pominjan je Luka Pejović, pripadnik crnogorskog kriminalnog klana, ubijen krajem 2000, ali i pripadnik zemunskog klana Miloš Simović, koji se nakon otkrivanja u Hrvatskoj predao 2010. i kome se trenutno sudi u više postupaka u Srbiji.

U slučaju Milana Pantića, dopisnika Večernjih novosti iz Jagodine, koji je udarcem u glavu ubijen ispred svoje zgrade 11. juna 2001, prošlog leta objavljeni su u štampi delovi iz policijske istrage, u kojima se, između ostalih, pominju imena bivšeg direktora jagodinske pivare i funkcionera JUL-a Jovana Stojanovića, te Mije Žižića i Milovana Žižića, od kojih je ovaj drugi bio pripadnik tadašnjeg saveznog MUP-a i telohranitelj tadašnjeg premijera SRJ Zorana Žižića.

Ime Dade Vujasinović pominjano je ponovo letos u hrvatskoj štampi, nakon hapšenja Dragana Paravinje, osumnjičenog da je ubio sedamnaestogodišnjakinju, čiji leš nije nađen. Paravinja je navodno priznao hrvatskim islednicima da je učestvovao u ubistvu Vujasinovićeve, ali se kasnije ispostavilo da je tvrdio da je ona samo razgovarala s njim kao pripadnikom paravojnih srpskih snaga, tokom boravka na ratištu. Hrvatska štampa spekulisala je i da je Paravinja poreklom iz Bišćana Donjih, odakle bi trebalo da potiče i bivši „zemunac“ Sretko Kalinić, koji je Srbiji izručen 2010. i kome se sudi zajedno sa Simovićem, u više procesa. Takođe, prošlog leta, nakon hapšenja bivšeg komandanta VRS Ratka Mladića, štampa je objavila navodno njegov dnevnik u kome je zabeleženo da je Dada Vujasinović ubijena po nalogu nekadašnjeg ministra policije RS Miće Stanišića.

Milosavljević: Otvaranje arhiva bez ograničenja

– Dosijea tajne policije vođena iz ideoloških ili političkih razloga generalno treba otvoriti, ali pitanje je da li bi se time došlo do razrešenja političkih ubistava – smatra Bogoljub Milosavljević, profesor univerziteta Union i autor knjige „Tajni dosijei“.

– Možemo da pretpostavimo i da su delovi arhiva koji mogu biti optužujući za neke ljude u međuvremenu, a prošlo je mnogo vremena, sklonjeni ili uništeni – ukazuje Milosavljević, ali i dodaje da bi se uvidom ipak moglo zaključiti da li je bilo selektivnog uništavanja dokumenata. Na pitanje Danasa da li otvaranje arhiva naslednice DB – Bezbednosno-informativne agencije, treba ograničiti na devedesete godine i režim Slobodana Miloševića, Milosavljević odgovara negativno.

– Zakoni o tome uvek se odnose na period bukvalno do današnjeg dana. Dakle, eventualni period za otvaranje arhiva trebalo bi da bude od Drugog svetskog rata do danas i ne vidim razlog da se ograniči samo na određeni period – kaže Milosavljević.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.