U toku su pripremni radovi za postavljanje stubova na toj trasi, što predstavlja četvrtu fazu gradnje od ukupno pet, za koju je Opština Čajetina, koja sa 13 miliona evra finansira ceo projekat, dobila treću dozvolu za gradnju od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

– Očekujemo da do kraja godine dobijemo i četvrtu dozvolu za podizanje ostalih 17 stubova na ostatku trase, saopštila je Bojana Božanić, direktorka čajetinskog JP „Gold gondola Zlatibor“. Uz nadzor stručnjaka iz francuske kompanije „Pomagalski“, koja je ranije isporučila kompletnu opremu, radove obavlja preduzeće „Amiga“ iz Kraljeva, koje je deo konzorcijuma koga čine „Jedinstvo“ iz Užica, „Hidromontaža“ i „Elkoms“ iz Beograda.

Direktorka je demantovala spekulacije u vezi sa poslovanjem francuske kompanije i sudbini ambicioznog čajetinskog projekta, koji bi trebalo značajno da doprinese razvoju turističke privrede na Zlatiboru.

Navodeći da je u pitanju „renomirana kompanija koja proizvodi i montira opremu za žičare širom sveta i da je trenutno angažovana u Francuskoj, Južnoj Koreji i Kini, a da je nedavno završila gondole u Dominikanskoj Republici, Boliviji i Alžiru“, ona je podsetila na to da je kompanija „Pomagalski“, u skladu sa zakonom, odabrana kao proizvođač opreme za gondolu i izradu tehničke dokumentacije na međunarodnom tenderu, te da je tim izborom ostvarena značajna ušteda u čajetinskom budžetu.

– Nisu tačne izjave najviših zvaničnika Vlade Srbije i pojedinih narodnih poslanika da je oprema zastarela, da „Pomagalski“ ne radi kako treba i da će da bankrotira. Moramo da reagujemo na te neistine, jer želimo da zaštitimo svoj ugled i ugled naših partnera iz Francuske sa kojima izuzetno sarađujemo, saopštila je Bojana Božanić i istakla da je u pitanju „nova oprema i da je uskladištena po najvišim standardima“.

– Realizaciju našeg projekta jedino opterećuju nerešeni imovinski odnosi i to na onom delu trase gondole koja prelazi preko državne zemlje, čiji status upravo resorno ministarstvo i državne institucije ne žele, ili neće da reše. Predstavnici kompanije „Pomagalski“ su pokazali veliko strpljenje i poverenje prema opštini Čajetini i mi to poštujemo i čak u ime nerazumnih zvaničnika ove države, izvinjavamo im se za izrečene uvrede i klevete, poručila je direktorka i istakla da je „o tom skandalu obaveštena Ambasada Francuske u Beogradu“.

– „Pomagalski“, čije sedište je u Grenoblu, zvanično je na našu adresu i adresu celokupne srpske javnosti, koju su najviši zvaničnici Republike Srbije bombardovali neistinama, uputila dopis sa pratećom dokumentacijom o kompaniji, njenom poslovanju, bilansima za ovu i prethodnu godinu i odgovarajućim potvrdama od banaka o solventnosti, istakla je Bojana Božanić.

Zbog kašnjenja u izdavanju dozvola za gradnju, francuska kompanija i opština Čajetina, kako je navela, „gube novac jer gondola nije stavljena u funkciju, a lokalna samouprava je prinuđena da se pravda za nešto što nije odgovorna“.

Navodeći da je „Pomagalski“ „renomirana kompanija koja proizvodi i montira opremu za žičare širom sveta i da je trenutno angažovana u Francuskoj, Južnoj Koreji i Kini“ te da je „nedavno završila gondole u Dominikanskoj Republici, Boliviji i Alžiru“, ona je podsetila na to da je ta kompanija, u skladu sa zakonom, na međunarodnom tenderu odabrana za proizvođača opreme i za izradu tehničke dokumentacije za zlatiborsku gondolu, te da je tim izborom ostvarena značajna ušteda u čajetinskom budžetu.

„Radujemo se“, navela je direktorka, „što naš projekat napreduje i pored opstrukcija“ i dodala da su su predstavnici kompanije „Pomagalski“ ustanovili da je, u skladu sa propisima, uskladištena oprema u Braneškom Polju, kao i ona oprema za koju je planirano da se čuva na otvorenom prostoru.

Najduža žičara na svetu

– Ovo je veliki projekat koji će Zlatiboru mnogo toga doneti. Radili smo do sada na žičarama dugim dva do tri kilometra, a ovaj posao nam je najinteresantniji, jer je reč o najdužoj panoramskoj gondoli na svetu, dugoj devet kilometara, ocenio je Andre Panšerel, predstavnik francuske firme.

Projekat se realizuje uz pomoć sredstava iz budžeta Opštine Čajetina