Da li će blaže mere razbuktati epidemiju?

Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije (SSPVOS) uputio je prošle nedelje dopis Ministarstvu prosvete izražavajući svoju zabrinutost zbog ovih najava u situaciji kada se osnovne norme koje treba da zaštite decu od razbolevanja ne poštuju ni u vreme kada ne vlada epidemija.

Kako su istakli, do sada se pokazalo da se u određenim slučajevima radi sa decom u velikim grupama na malom prostoru, da se predškolske ustanove bore sa nedostatkom higijenskih sredstava, ali i da u vrtić dolaze deca koja nisu potpuno zdrava.

– Nama je najveća briga kako zaštititi decu koja su došla u vrtić. Socijalna barijera je nemoguća u radu sa decom, pogotovu u jaslenom uzrastu – kaže predsednica SSPVOS-a Bosiljka Jovanović.

Istovremeno, predsednik Udruženja pedijatara Srbije Georgios Konstantinidis objašnjava da je upravo rad u malim grupama sa decom koja su potpuno zdrava neophodan uslov za otvaranje vrtića.

– Izuzetno je važno da kada se otvore vrtići, grupe moraju biti male, ne sme biti više od sedmoro dece, a možda i važnije je da deca dolaze u vrtić apsolutno zdrava, jer samo oko četiri odsto od sve obolele dece nije pokazivalo nikakve simptome kovid 19 bolesti. Navedeno znači da je mala verovatnoća da će zdravo dete biti prenosilac. Ako se ova dva uslova ispune, mislim da onda ne treba da postoji preteran strah od otvaranja vrtića. Vrtići u Nemačkoj i Norveškoj su počeli da rade, a u Švedskoj nisu ni prestajali i malo je verovatno da su oni skloni da izlože svoje stanovništvo većem riziku nego mi, kaže Konstantinidis, dodajući da je po njegovom mišljenju poslednja nedelja maja ili početak juna razuman termin za početak rada vrtića.

Kada će se vrtići otvoriti, za sada je otvoreno pitanje. Osim poruke da vrtići moraju da počnu da rade jer neko mora da čuva decu kada se zaposleni roditelji vrate na posao, o konkretnom datumu niko nije govorio.

Iz Ministarstva prosvete rekli su za naš list da će danas imati jedan od mnogih u nizu sastanaka na ovu temu. Istovremeno, Bosiljka Jovanović kaže da će se danas predstavnici Ministarstva sastati i sa njenim sindikatom, koji je u prethodno pomenutom dopisu istakao i pitanje ko će raditi u vrtićima s obzirom da je jedan deo zaposlenih bio radno angažovan u kovid ustanovama i da stoga mora da prođe 28-dnevnu samoizolaciju.

– Mi imamo nekoliko ustanova koje su potpuno ostale bez tehničkog osoblja. Spremačice, servirke, sestre na preventivi, vozači, raspoređeni su da rade na različitim mestima, uključujući i bolnice. Oni ispunjavaju svoju radnu obavezu, kao i vaspitači koji rade sa decom preko viber grupa. Naše pitanje je i šta će biti sa tim ljudima, odnosno kako da počnu da rade kada će nakon izlaska iz tih centara morati u 28-dnevni karantin – kaže Bosiljka Jovanović.

Pored brige za zdravlje dece koja krenu u vrtić, postoji i otvoreno pitanje da li otvaranje vrtića može da dovede do razbuktavanja epidemije. Do sada je bilo dosta nedoumica i oprečnih informacija oko uloge koju deca imaju u prenošenju korona virusa.

Doktor Georgios Konstantinidis ističe da „iako ne postoje pouzdane informacije koliko deca rasipaju virus korone, izgleda da ga ne rasipaju tako lako kako se na početku mislilo“.

– Deca nisu toliko veliki izvor zaraze kako se na početku mislilo. Tome u prilog govori činjenica da je malo studija koje navode decu kao izvor zaraze. Istovremeno, ako pogledamo broj dece koja su obolela (u Srbiji 36), a radi se o mnogo manje od jedan odsto, malo je verovatno da su ona (deca) bila značajan izvor zaraze (36 dece na više od 8.000 obolelih), kaže sagovornik Danasa. On međutim ističe i da je „potpuno besmisleno očekivati da deca ne mogu da rašire virus i reći da mere prevencije nisu potrebne“.

A upravo su mere prevencije, odnosno način na koji će se sprovoditi, ono što brine zaposlene u predškolskim ustanovama. Iz SSPVOS-a pitaju između ostalog i kako će deca reagovati na nošenje maski, zatim kako i koliko često dezinfikovati prostorije odnosno igračke, da li će biti otvoreni svi objekti ili samo oni sa najvećim kapacitetom, te da li će biti obezbeđeno dovoljno higijenskih sredstava.

Dok se očekuje odgovor na ova i mnoga druga pitanja narednih dana, za sada jednu od retkih konkretnih informacija o ovome je dao epidemiolog Predrag Kon.

Na pitanje Danasa prošle nedelje kako će se sprovoditi preventivne mere u vrtićima, Kon je kazao da će se sprovoditi na isti način kao i za vreme epidemije gripa. On je tada rekao i da je struka protiv otvaranja vrtića ali i da je to neminovnost jer je mnogo gore da decu u ovom periodu čuvaju babe i dede, koji su posebno ugrožena kategorija stanovništva.

Vakcinacija ne sme prestati

„Ovo je Svetska nedelja vakcinacije. Ne treba prekidati vakcinaciju protiv drugih zaraznih bolesti jer to je potencijalno najveća opasnost koja nas sve čeka. Zbog izostanka vakcinacije tokom epidemije ebole 2014, imali smo velike žrtve. Engleski Institut za infektivne i tropske bolesti je uradio procenu prema kojoj ako bi prestala vakcinacija od drugih zaraznih bolesti, onda bi jedan sačuvan život od kovida 19 nosio između 35 i 1.000 izgubljenih života od zaraznih bolesti protiv koji sada postoji vakcina, ističe predsednik Udruženja pedijatara Srbije Georgios Konstantinidis.

Radovanović: Ublažavanje mera rizik za učestalost obolevanja

Odgovarajući na pitanje Danasa da li otvaranje vrtića može da razbukti epidemiju, epidemiolog Zoran Radovanović kaže da „svako ublažavanje mera nosi sa sobom rizik da se poveća učestalost obolevanja“. „Međutim mi moramo da normalizujemo život. Bilo bi surovo postaviti roditelje pred izbor da moraju da daju otkaz jer nema ko da im čuva decu. Ne moraju svi vrtići da se otvore. Može da se otvori samo jedan broj njih gde bi bila deca koje stvarno nema ko da čuva jer roditelji moraju na posao. Naravno da sada babe i dede koji su ugrožena kategorija ne mogu da čuvaju unuke, smatra Radovanović. On objašnjava da deca koja imaju asimptomatski ili blagi oblik bolesti imaju manje mogućnosti da zaraze druge jer ne kijaju i ne kašlju a ovaj virus se prenosi upravo kapljičnim putem.