Kako objašnjavaju, iako prethodno nisu obučavani u Pravosudnoj akademiji, ti kandidati su ispunili sve uslove za izbor predviđene Zakonom o sudijama i Ustavom Srbije, ali su primenom Zakona o Pravosudnoj akademiji, kojim se prilikom izbora za sudije i zamenike tužioca daje prednost polaznicima akademije, ostali kandidati nedvosmisleno diskriminisani.

Nenad Stefanović, predsednik Udruženja, za Danas kaže da će, ukoliko poslanici Narodne skupštine usvoje predlog VSS i izaberu predložene kandidate koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju u osnovnim i prekršajnim sudovima, to značiti da su izabrani ne najbolji već oni kandidati koji su završili obuku Pravosudne akademije.

Takođe, Stefanović navodi da su Ustavnom sudu Srbije podnete tri inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi Zakona o Pravosudnoj akademiji, ali da je uprkos tome VSS, pozivajući se na taj zakon, predložio skupštini za izbor na sudijsku funkciju 14 kandidata koji su završili obuku Akademije.

Sagovornik Danasa navodi da se i Vrhovni kasacioni sud na sednici svih sudija usprotivio primeni Zakona o Pravosudnoj akademiji, smatrajući da on nije u saglasnosti sa Zakonom o sudijama i predlažući VSS-u da kandidatima sa završenom obukom Pravosudne akademije ne daje unapred prednost na oglasu za izbor sudija, ali da ta činjenica, po svemu sudeći, nije bila od većeg značaja.

– VSS je ipak odlučio da predloži 14 kandidata iz redova polaznika Pravosudne akademije. Predloženi su oni kandidati koji nikada ne bi prošli da je primenjen Zakon o sudijama. Tvrdim da će, zahvaljujući Zakonu o Pravosudnoj akademiji, biti izabrani lošiji kandidati. VSS je, prilikom predlaganja kandidata za sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, izbegao da u postupku izbora utvrdi stručnost, osposobljenost i dostojnost svih kandidata za sudijsku funkciju u skladu sa Zakonom o sudijama i to na osnovu sopstvene Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova. Na taj način VSS je propustio da 447 kandidata za sudijsku funkciju jednako oceni kroz prizmu jednakih i konkretnih kriterijuma i merila, na osnovu kojih je lako mogao utvrditi jedinstvenu rang-listu za sve prijavljene kandidate i tako Narodnoj skupštini predloži najbolje među njima – navodi Stefanović.

On zaključuje da je, umesto toga, VSS direktno primenio Zakon o Pravosudnoj akademiji i predložio 14 kandidata iz redova polaznika akademije, a da je Zakon o sudijama primenio tek kada je ponestalo kandidata iz tih redova. 

Milojević: Rešiće Ustavni sud

Na molbu Danasa da prokomentariše navode da su kandidati diskriminisani jer nisu završili obuku Pravosudne akademije, Dragomir Milojević, predsednik Visokog saveta sudstva i vršilac funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda, kratko je odgovorio da će „to pitanje rešiti Ustavni sud“. Zanimljivo je da je upravo Milojević predsedavao sednici Vrhovnog kasacionog suda, na kojoj je predložio da se da mišljenje da kandidati koji su završili obuku Akademije ne treba da imaju prednost prilikom konkurisanja, ali da je, mesec dana kasnije, na sednici Visokog saveta sudstva rekao da je u Nacrtu zakona o sudijama uneta odredba da polaznici Pravosudne akademije ipak imaju prednost prilikom izbora kandidata.

Automatsko predlaganje

Ovakav način imenovanja na sudijsku funkciju, koji podrazumeva da prednost imaju oni sa završenom obukom Pravosudne akademije, znači da će se kandidati Narodnoj skupštini po automatizmu predlagati posle završene obuke. To znači da VSS ne postupa po zakonu, jer ne utvrđuju da li ti kandidati ispunjavaju tri kriterijuma – stručnost, osposobljenost i dostojnost, naglašavaju u Udruženju.