Foto: Stefana Savić

U poslednjih 60 godina 1.200 inovativnih lekova značajno je uticalo na produžetak dužine života, nekada neizlečive bolesti postale su izlečive ili zalečive, kvalitet života obolelih značajno poboljšan, te investicija u nove lekove koji tretiraju one simptome koje postojeće metode ne mogu lečiti, jeste investicija u zdravlje čitavog društva. Stoga je očigledno da u zdravstvenoj politici i finansijskim tokovima moramo nešto da uradimo kako bi se približili standardu koji bi omogućio bolji balans generičkih i inovativnih lekova – rekla je Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja u Vladi Srbije, na juče održanoj tribini „Prava pacijenata u Srbiji“.

Tribinu, treću po redu, organizuje Udruženje proizvođača inovativnih lekova INOVIA, sa ciljem da se ukaže na važnost i značaj delovanja udruženja pacijenata kao i na njihova prava.

Bojan Trkulja, direktor Udruženja, istakao je da udruženja pacijenata moraju da budu uključena u sve sfere zdravstva, počevši od prevencije pa do donošenja regulatornih odluka o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju, kako će se registrovati terapije, koje od terapija će dolaziti na pozitivnu listu lekova, ali i u praćenje ishoda lečenja novim lekovima, kako bi se dobio maksimalan rezultat.

On je dodao da pregovori sa predstavnicima države o tzv. posebnim ugovorima još traju, te da dogovor još nije postignut.

– Posebni ugovori su pravni instrument koji omogućava da brojne terapije budu još dostupnije zdravstvenim sistemima, ali treba napomenuti da oni nisu i ne mogu da budu jedino rešenje kada je u pitanju dostupnost inovativnih terapija. Još intenzivno razgovaramo sa komisijom koju čine članovi Ministarstva zdravlje, RFZO, i Javnog pravobranilaštva, i neophodno je napraviti još dve izmene da bi modeli ugovora bili prihvatljivi za obe strane. Za sada, oni su transparentni i jasni samo u smislu obaveza Fonda, dok obaveze farmaceutskih kompanija još ostaju nejasne – objasnio je za Danas Trkulja.

Savo Pilipović, predstavnik Udruženja pacijenata obolelih od melanoma ali i pacijent, smatra da su mnogi predlozi koji su ušli u izmene zakona o zdravstvenom osiguranju zapravo lošija rešenja od već postojećih.

– Iako razumem da bogatije zemlje mogu da ulože više novca u moderne bolnice i skupe lekove, kao i da naš Fond mnoge stvari ne može da plati. Ipak, ne razumem da naše institucije ne mogu da izađu u susret u onim stvarima koje mogu da izmene. Primera radi, naši pacijenti koji hoće da se leče u inostranstvu nisu mogli da idu na lekarske komisije za produženje bolovanja, jer po našem zakonu neko ko je na bolovanju ne može da putuje bez odobrenja Fonda, što je jako teško. Ubuduće, biće omogućeno pacijentima da putuju u inostranstvo na lečenje, ali oni neće dobijati naknadu za bolovanje. To je klasičan primer kako država ne razume probleme koje mi pacijenti imamo – objašnjava Pilipović.