Ona dodaje da, prema njihovom istraživanju iz 2011. godine, inostrani donatori učestvuju sa svega devet odsto u finansiranju organizacija civilnog društva, „što je daleko manje nego što se u javnosti zna“.

Uprkos činjenici da se strani donatori povlače iz Srbije, broj NVO je sve veći. Međutim, Velat smatra da ne treba praviti direktnu vezu između ove dve pojave. Kako kaže, većina ljudi se okuplja u nevladinoj organizaciji zato što prepoznaju problem u svom okruženju i imaju potrebu da nešto menjaju nabolje, bilo da se radi o problemu nasilja nad ženama, pitanju Roma, pravima potrošača, korupciji ili nečem drugom.

– Oko osam odsto organizacija ne raspolaže nikakvim budžetom, dakle rade potpuno volonterski, a još 56 odsto radi sa sredstvima koja su na godišnjem nivou ispod pola miliona dinara. Opstanak organizacija nije nužno vezan za prisustvo donatora, to zavisi i od motivacije ljudi, posvećenosti, energije, entuzijazma. Ljudi koji pokreću nevladine organizacije su neprofitni preduzetnici, pa je uvek moguće da ideja koju su zamislili ne uspe, baš kao i u profitnom sektoru – smatra sagovornica Danasa.

S druge strane, Ivana Ćirković, direktorka Vladine Kancelarije za saradnju sa organizacijama civilnog društva, kaže za naš list da povlačenje donatora teče paralelno sa napredovanjem Srbije u procesu evropskih integracija i reformom institucija sistema. Ona objašnjava da je civilni sektor u svakoj državi koja je prošla kroz proces pregovora morao da se prilagodi novim prioritetima, što će u našem slučaju podrazumevati nov način organizovanja organizacija civilnog društva.

– Iskustva iz najmlađih članica EU i praksa iz regiona govore u prilog okretanja ka budžetskom finansiranju, što će imati dvostruki pozitivan efekat – državne institucije će steći uvid u opravdanost ulaganja u civilno društvo, uz istovremeno povećanje kapaciteta zaposlenih u državnoj administraciji za korišćenje evropskih fondova. Povećana pažnja se posvećuje i ulozi poslovnog sektora, odnosno njegovom ulaganju u civilno društvo kroz korporativnu filantropiju – kaže Ćirkovićeva.

Na pitanje koliko je za NVO sektor važna pomoć koja dolazi od države, ona naglašava da je država, preko budžetske linije 481, najveći pojedinačni donator sredstava za civilni sektor na sva tri nivoa – nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom, sa trendom kontinuiranog rasta ukupnog iznosa.

– U narednom periodu poseban zadatak Kancelarije biće preporuka o boljem planiranju budžetskog finansiranja, u skladu sa potrebama organizacija civilnog društva na terenu, odnosno određivanje prioritetnih oblasti finansiranja u skladu sa nacionalnim prioritetima i preporukama Evropske komisije. Naš dosadašnji rad sa vladinim institucijama pokazao je veliku spremnost državne uprave da uspostavi sistemski odnos sa civilnim društvom – zaključuje Ćirkovićeva.

Registrovano 19.907 udruženja

U Srbiji trenutno postoji 19.907 udruženja. Najviše ih je registrovano u oblasti sporta. Organizacija koje se bave javnim zastupanjem, zakonima i politikama čine devet odsto pomenute cifre. U budžetu za ovu godinu je za budžetsku liniju 481 – dotacije nevladinim organizacijama – planirano 6.660.125.000 dinara. Prošle godine je nevladinim organizacijama dodeljeno oko 92 miliona evra, a u prethodne četiri godine bezmalo 400 miliona evra. Međutim, iako se linija 481 u budžetu zove „dotacije za nevladine organizacije“, propisi u tu liniju svrstavaju verske zajednice, sportske klubove, udruženja građana i političke partije. Nedavno su predstavnici pojedinih NVO izneli stav da je neophodno uvesti red u oblast finansiranja civilnog društva, definisati prioritete i načine na koji će se novac deliti. Najvažnije je, kako se moglo čuti, razdvojiti davanja za udruženja građana, jer „država daje novac političkim partijama, tvrdeći pritom da razvija civilno društvo“.