Građani ne znaju gde da traže pomoć 1

Osobe koje osećaju psihološke tegobe često ne znaju kome i na koji način da se obrate za pomoć, dok oni koji to i učine suočeni su sa ograničenim mogućnostima u državnim ustanovama pre svega zbog nedovoljnog broja stručnjaka. U takvim okolnostima potrebno je jačati ulogu civilnog sektora koji bi delimično mogao da nadomesti nedostatke koji postoje u domenu zaštite mentalnog zdravlja u Srbiji.

Ovo su neki od osnovnih zaključaka koji proizilaze iz šestomesečnog projekta „Praćenje mentalnog zdravlja građana tokom pandemije”, koji je pokrenuo dnevni lista Danas, uz podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.

Projekat je imao dva ključna segmenta – psihološko savetovalište, koje je organizovano preko portala Danasa, a koje je vodio psihoterapeut dr Marko Jovašević, i tematizovanje ključnih problema u domenu zaštite mentalnog zdravlja kroz novinarske tekstove.

Doktor Jovašević je od februara do avgusta 2021. jednom nedeljno odgovarao na pitanja građana, koja su postavljali putem kontakt forme na portalu lista Danasa, a takođe je i jednom mesečno odgovarao uživo na Instagram storiju Danasa.

Za dr Jovaševića pristiglo je preko 200 pitanja, a najčešći problem zbog koji su se građani obraćali psihoterapeutu bili su strahovi za koje navode da su posebno eskalirali tokom pandemije, izolovanost i usamljenosti, osećaj bezizlaznosti, i to najčešće zbog materijalne situacije, različiti vidovi nasilja u porodici…

Takođe, jedan broj pitanja postavile su i osobe koje su prebolele kovid a koje nakon bolesti imaju niz mentalnih tegoba zbog kojih ne uspevaju da se vrate pređašnjem životu.

Ono što se izdvojilo kao posebno indikativno jeste da je značaj deo pitanja prevazilazio polje rada psihoterapeuta Jovaševića i zahtevao pomoć psihijatra. Tako su pristizala pitanja od građana koji se po sopstvenim rečima godinama pa i decenijama suočavaju sa tegobama koje zahtevaju pomoć psihijatra a da pri tome nijednom nisu dobili takav vid podrške.

Na osnovu mnogih pitanja stekao se utisak da građani i kada prepoznaju da oni ili neko od njihovih najbližih ima problem sa mentalnim zdravljem ne znaju kome mogu da se obrate za pomoć.

Drugi problem predstavlja činjenica da čak i oni koji su se obratili psihijatrima, ne odlaze redovno na kontrole, a terapiju samostalno uzimaju bez nadzora lekara.

Na kraju, oni koji se pridržavaju uputstva lekara navode da se ceo rad sa psihoterapeutima u državim ustanovama svodi na prepisivanje medikamentozne terapije, uz veoma malo vremena posvećenog psihoterpaijskom razgovoru.

Ovo poslednje svedočenje potvrdila je i većina sagovornika Danasa koji su tokom prethodnih šest meseci intervjuisani za potrebe novinskih tekstova.

Primećeno je takođe da nedostatak u domenu zaštite mentalnog zdravlja koji postoji u zdravstvenim ustanovama pokušava da nadomesti civilni sektor.

Iako je broj NVO organizacija koje se isključivo ili samo delimično bave pružanjem psihološke podrške određenim grupama mali, i iako su njihovi kapaciteti ograničeni, iz ovog dela društva dolaze primeri dobre prakse.

Kao posebno ilustrativno može poslužiti delovanje civilnih organizacija koje su pružale podršku – mladima. Mladi su, inače, uz roditelji sa malom decom, označeni kao grupa čije je mentalno zdravlje posebno trpelo tokom pandemije.

U tekstu koji se bavio položajem mladih tokom pandemije “I dežurni krivci imaju problem” pokazano je da iako ako postoje službe koje se bave mentalnim zdravljem mladih, njihovi kadrovski kapaciteti su izuzetno ograničene. Na drugoj strani, postoji sistem podrške uspostavljen posebno za mlade u okviru savetovališta, koja vode nevladine organizacije, a gde mladi mogu dobiti pomoć besplatno, bez prethodnog uputa izabranog lekara, od stručnjaka koji su posebno senzibilisani za rad sa mlađom populacijom.

Iako otvaranje ovakvih savetovališta ne zahteva velike finansijske izdatke, ona postoje tek u nekoliko najvećih gradova.

Slična je situacija i sa savetovalištima za roditelje, odnosno majke, kao i za druge grupe građana koji su bili u posebnom riziku od pogoršanja mentalnih tegoba tokom pandemije.

S obzirom na to da je proširenje kapaciteta zdravstvenih ustanova koje se bave mentalnim zdravljem, kao i njihova reforma, dugotrajan i skup proces, u trenutnoj situaciji građani bi imali višestruku korist od podrške civilnom sektoru u razvoju usluga psihološke podrške stanovništvu.

A da bi ta podrška imala dala pun efekat ona mora da dođe iz različitih segmenta od medija preko lokalnih samouprava do nadležnih ministarstva.

Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Građani ne znaju gde da traže pomoć”

  1. Prava pomoć je udruzivanje gradjana,komsija,u svakom smislu i traženje pravne pomoći nezavisnog sudstva pre svega.Sve ostalo mirisi na korupciju,zloupotrebu vlasti i funkcija.Probajte,krenite.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.