Foto Miroslav Dragojevic

Pričali smo o novom serijalu koji kreće sa prefiksom „skromno“, pritiscima na medije, protestima i zbog čega ga nema na njima, ali i odnosu sa našom kućom i nesporazumom koji smo kroz otvoren razgovor izgladili, saglasivši se da „svi radimo u istom cilju“.

* Da li je prelazak na Jutjub dobrovoljni odlazak u ilegalu?

– Mislim da nije. Važno je da se radi, da budemo u treningu. Radimo i za našu publiku, jer ljudi u današnje vreme moraju da imaju neki ventil, da se nasmeju. Suština moje emisije nije politika, nikada nije ni bila. Ona je samo mali segment. Ideja je pre svega da se ljudi zabave i nasmeju.

* Da li verujete da pre promene vlasti „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ može da se vrati na nacionalnu frekvenciju?

– Nema šanse. Mene na nacionalnu frekvenciju ne bi zvali ni da radim vremensku prognozu. Jedini ko može da me pozove je SBB. Moje mišljenje je da je lako biti slobodan novinar na slobodnom mediju. Teško je to biti na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, jer su sve okupirane. Sloboda govora se plaća visokom cenom, kroz ono što vam tabloidi nakon toga urade. Taj sistem je usavršen kao švajcarski sat. Ako kažeš nešto što se vođi ne dopada, već sutra si izdajnik, ološ, žuta banda… Mislim da sam trenutno „Đilasov potrčko“. Sa etiketama živim od 2012, a od 2014. praktično je bilo nemoguće raditi emisiju.

* Zašto?

– Zato što se svaka emisija porađala kao da imate bebu od pet kilograma. Prvo snimiš emisiju, onda postoji osoba koja je zadužena da pregleda taj materijal, podvuče mesta koja smatra kritičnim, prenese menadžmentu televizije, oni donose odluku da li to može da se emituje ili ne. Onda zovu mene, i sledi borba za svaku rečenicu, svaku poruku. Ta borba nekad urodi plodom, nekad ne.

* Zašto vam to do sada nije smetalo, već ste sada počeli da pričate o tome?

– Govorio sam i ranije. U intervjuu sa predsednikom Vučićem 2015. u živom programu sam mu rekao da me cenzurišu i kako.

* Ali, zašto ste pristali da radite u takvim uslovima?

– Zato što ne bi bilo nikoga ko bi na televiziji govorio ljudima kako zaista stoje stvari. Bilo je bitno da u javnom životu postoje ljudi koji ne pripadaju nijednoj političkoj opciji, a jasno govore šta se dešava. U poslednjih pet godina to jedino čine Danas, Vreme, Nin, nekoliko portala, a na televiziji Kesić i ja. Trpeo sam četiri godine, jer sam mislio da je to važno zbog ljudi.

* Šta je prelomilo da ipak odete?

– Kap koja je prelila čašu je konferencija za novinare povodom slučaja Barbara. Na toj konferenciji je iskonstruisana laž da sam pozvao na fizičke nasrtaje na Barbaru i da sam je vređao. Vučić je tada prešao granicu koju predsednik države može sebi da dozvoli. Tada sam odlučio da je dosta. Naravno, razlog je bio i novi vlasnik, jer sebe nikako nisam video u Kopernikusovom sistemu.

* Vidite li promenu na Prvoj dolaskom novog vlasnika?

– Promena je dramatična. Informativni program je gotovo identičan onom na Pinku. Prelaze se neke norme o kojima se ipak vodilo računa. Puštanje spota SNS, pod izgovorom da je to „vest o spotu“, jeste skandalozno. To se radi tokom izborne kampanje, kao plaćeni oglas. Mi znamo šta naš predsednik jede, kad spava, provodimo dane i večeri sa njim, gledamo ga sa najstarijom bakom koja to u stvari nije. Lažu nas o svemu, svakog dana. Takvo vreme ne pamtim. Kad kažu da nije baš tako strašno i da su u vreme Miloševića ubijani novinari, zaboravljaju da je Vučić tada bio ministar informisanja.

* Da li će protesti nešto promeniti?

– Već su promenili. Sama činjenica da smo uspeli u tome da narod izađe na ulicu jer mu nešto ne odgovara je ogroman uspeh. To je čist narodni bunt i šteta je što nemamo neku političku opciju koja bi politički artikulisala to nezadovoljstvo i tu energiju na ulicama.

* Može li ta energija na ulicama da se ospe?

– Neće, jer je dogorelo do nokata. Ljudima je dosta. Imaju male plate, teško žive i trpe ozbiljan mentalni zulum svakog dana.

* Da li biste se odazvali pozivu organizatora protesta?

– Zvali su me, i nisam se odazvao iz dva razloga. Jedan je vezan za moju profesiju, za koju bih vas podržao da primarno ja jesam zabavljač. I kao takav, zabavljam i jedne i druge i treće. Ne bi bilo lepo da delim svoju publiku na taj način. S druge strane, želim da delujem na ljude u smislu da ih motivišem da budu slobodni, a ne da im ja guram neku ideju u glavu. A kada se pojaviš na nekom skupu gde ima političara, teraš ljude da prihvate neku ideju. Ako bih se ikada bavio politikom, prestao bih da se bavim svojom emisijom.

* Šta mislite o ulasku Sergeja Trifunovića u politiku?

– Nije tajna da smo Sergej i ja u jako dobrim odnosima. On ima strašnu energiju i dosta dobrih ideja, ali možda nije razmislio o tome koliko radne discipline treba da bi se čovek ozbiljno i na visokom nivou bavio politikom. Bojim se da će biti pred velikim iskušenjem kada dođe leto i vreme za odlazak na more. Nažalost, i on prolazi kroz tabloidno blato, a paranoja vlasti je do te mere velika da on čak ne sme da se slika ni sa upravom svog omiljenog kluba, a da to ne bude dovedeno u negativan kontekst.

* Naljutili ste se na Danas kada smo napisali da prelazite na drugu televiziju. Da li ste u pregovorima?

– Tada ili sada?

* Da li ste tada bili, odnosno da li sada pregovarate?

– Tada nisam bio u pregovorima. U međuvremenu sam dobio ponudu jedne televizije, pre nekih dvadesetak dana. Više od toga ne mogu da vam kažem, jer posao još uvek nije dogovoren.

* Zašto je uopšte došlo do takve vaše reakcije prema Danasu?

– Nisam bio zadovoljan prvim naslovom i iz tog mog nezadovoljstva je proisteklo sve ostalo. Činjenica je da neko ko radi na velikom mediju i ima toliko pratilaca na Tviteru ne bi trebalo da raspiruje nesporazume, već da ih smiruje. Tu sam pogrešio, jer sam raspirivao. Sa moje strane nema nikakve mržnje. Vaš sam čitalac i smatram vas poslednjom ozbiljnom dnevnom novinom u Srbiji. Teška su vremena i pred vama i preda mnom. Iskreno se nadam da ćemo i vi i ja izdržati i da ćemo se za par godina dobro sprdati oko ovoga.

* Mislite li da emisiju „24 minuta sa Zoranom Kesićem“ čeka isti scenario kao sa vašom?

– Kesić i ja se poznajemo više od deset godina, još od vremena Foks televizije. Imam veliko poštovanje prema onome što radi. On je izabrao kategoriju TV humora koja nije nimalo laka. Ima mnogo kvaliteta i držim mu fige da nađe način da opstane. Želim mu mnogo sreće, jer će mu trebati. Biću mu saveznik u svemu, ako mu saveznik bude trebao.

Očekujem da Olja „razvali“

* Kako komentarišete povratak Olje Bećković?

– Ne mogu biti srećniji zbog nečega, nego zbog njenog povratka. To govorim kao njen kolega, prijatelj i kao građanin ove zemlje. Ona treba da bude jaka i očekujem da će da „razvali“. Ljudi možda nikada neće shvatiti koliko nas je koštalo to što Utiska nije bilo četiri godine na televiziji.

Lideri nisu bitni

* Ko bi iz opozicije mogao biti lider?

– Lideri nisu bitni. Naš najveći zadatak je da pređemo sa vezivanja za čoveka, na vezivanje za ideju. A to je proces za koji je potrebno puno vremena.

Povezani tekstovi