Srbija sve više nazaduje u demokratskim procesima 1Foto: EPA-EFE/ ANDREJ CUKIC

Ovo je glavni zaključak najnovijeg Izveštaja o stanju ljudskih prava u Srbiji u prvoj polovini 2020. godine, koji je predstavio Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP).

Kako se u Izveštaju ističe, od Oduke o proglašenju vanrednog stanja ali i svih kasnijih mera koje su usvajane, izvršna vlast je u potpunosti preuzela primat u donošenju odluka u odnosu na zakonodavnu, „iako Ustav ovo rešenje predviđa kao supsidijarno i izuzetno, a za koje nije bilo valjanog opravdanja“.

„Tokom vanrednog stanja došlo je do ozbiljnog narušavanja Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poput nesrazmernog ograničavanja slobode kretanja, a zabeleženi su brojni i primeri svedočenja građana koji su bili prebijani, hapšeni i pritvarani zbog kršenja mere samoizolacije o kojoj nisu ni bili obavešteni na pravno propisan način“, piše u Izveštaju.

Jedna od najdrastičnijih i čak ponižavajućih mera, dodaje se, koja je posebno pogađala građane Srbije starije od 65 godina, bila je ta da im je omogućeno da obavljaju kupovinu namirnica samo jednom nedeljno, u periodu od 4 do 7 sati ujutru, iako za ovakvu meru nije bilo nikakvog logičnog objašnjenja niti je ona mogla biti opravdana zdravstvenim razlozima na šta se pozivala vlast koja je ovu meru donela.

Tokom vanrednog stanja, ukazuju u BCLJP-u, upadljivo je bilo nepostupanje Ustavnog suda Srbije, kome je do donošenja prve odluke od proglašenja vanrednog stanjatrebalo čak 67 dana.

„Stanje na medijskoj sceni, koje je u 2019. ocenjeno kao drastično pogoršano, nastavilo je da se pogoršava i u 2020, što je trend od 2012. godine“, naglašava se u Izveštaju i dodaje da se broj napada i pritisaka na novinare povećava, da se retorika vlasti prema medijima koji objektivno izveštavaju dalje se zaoštrava, da se obilno finansiraju provladini mediji i pored toga što je najveći broj pritužbi za povredu profesionalnog kodeksa, kršenja zakona i moralnih načela podnet baš protiv ovih medija.

„Kada je u pitanju pravo na informisanje tokom vanrednog stanja, posebno treba istaći zaključak Vlade od 28. marta kojim je određeno da sve informacije u vezi pandemije daje isključivo Krizni štab na čijem je čelu premijerka što je praktično značilo centralizaciju informisanja i uvođenje cenzure“, podsećaju u BCLJP-u.

Kao „vrhunac kršenja slobode medija“ u Izveštaju se navodi nezakonito hapšenje novinarke portala Nova.rs Ane Lalić nakon objavljivanja teksta u kojem je navela probleme u radu KC Vojvodine zbog čega je bila optužena za uznemiravanje javnosti.

„Ni pravosuđe kao posebna grana vlasti nije u ovom periodu ispunilo standarde i očekivanja postavljena u cilju efikasnijeg i pravičnijeg pristupa pravdi i zaštiti prava građana. Uvođenje vanrednog stanja uz „Skype suđenja“ bez mogućnosti da se čuju javna obrazloženja sudskih odluka i neujednačena sudska praksa u pogledu visine izrečenih kazni za izvršenje istih dela u tom periodu, uneli su dodatnu pravnu nesigurnost i podstakli novo nepoverenje građana u pravosuđe“, piše u Izveštaju.

Kako se ukazuje, pre zvaničnog raspisivanja izbora, kao i na početku kampanje, televizije sa nacionalnom pokrivenošću davale čak tri četvrtine prostora partijama na vlasti.

„O njima se izveštavalo u pozitivnom ili neutralnom tonu. O akterima koji su zagovarali bojkot izbora izveštavalo se isključivo negativno, dok se o partijama koje su najavile učešće u izborima izveštavalo neutralno. U periodu posle ukidanja vanrednog stanja i dalje su najveću zastupljenost imali predstavnici vlasti (60 odsto). Zastupljenost opozicije koja će izaći na izbore je porasla na 28 odsto, dok je opoziciji u bojkotu pripalo 12 odsto vremena. Uprkos trendu opadanja, predstavnici stranaka na vlasti su bili najzastupljeniji u medijima tokom čitavog perioda kampanje“, ukazuju u BCLJP-u.

Pritisak na glasače i posmatrače

Što se tiče izbora koji su održani 21. juna, u Beogradski centar za ljudska prava ukazuje da je narušavana tajnost glasanja, da je vršen pritisak na birače da iskoriste biračko pravo, kao i da je bilo pritisaka na posmatrače. „Tehnike pritisaka na birače i prekrajanje volje podrazumevale su i vođenje paralelnih spiskova birača, kupovina glasova, glasanje bez dokumenata, uticanje biračkog odbora na glasanje, dovođenje birača na glasanje, grupno glasanje, višestruko glasanje jedne osobe“, piše u Izveštaju.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.