Javni servisi bliži državi nego građanima

Do oktobra 2000. godine na prste su se mogli izbrojati nezavisni i slobodni mediji u Srbiji, a civilni sektor skoro da nije ni bio prisutan u programima elektronskih i štampanih medija . Iako se situacija posle tog perioda znatno promenila, između medija i građanskog društva još vlada nerazumevanje.
Generalni direktor Javnog servisa Srbije Aleksandar Tijanić kaže za Danas da ne postoji oblik civilnog sektora kome program Radio televizije Srbije nije dostupan, „niti postoji lista predstavnika iz civilnog društva koji su nepoželjni na našim programima“ i ocenjuje da prisutnost tog sektora u medijima zavisi upravo od medijske kuće do kuće.

NVO u medijima

Direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dereta naglašava da su NVO negativno prisutne u medijima, jer je ogroman politički pritisak na predstavnike medija koji moraju da zadovoljavaju njihove interese – ocenjuje Dereta.

On ističe da političari smatraju da su NVO izdajnici srpskog društva, jer se finansiraju od raznih stranih organizacija i donatora i objašnjava da u Srbiji postoje dva zakona o udruživanju, na republičkom i na saveznom nivou, ali da oba predstavljaju pravni apsurd, „jer upravo pogrešna terminologija da NVO nemaju zakon u javnosti stvara sliku da su izvan zakona i za to je odgovornost medija velika“.

– RTS podržava akcije koje u svom duhu predstavljaju odraz građanskog društva – ističe Tijanić, dodajući da će to biti prioritet i u narednim godinama.
Drugačiji pristup odnosu javnih servisa i civilnog društva ima profesor FPN Rade Veljanovski,

Za tu „akademiju nauka“ građani plaćaju po 300 dinara mesečno: Veran Matić

koji kaže da su javni servisi Srbije i Vojvodine bliži državi nego što bi trebalo da budu, iako se mediji polako oslobađaju zagrljaja vlasti.
– Taj proces mora biti dovršen kako bi mediji u potpunosti postali nezavisni – ocenjuje Veljanovski i dodaje da civilni sektor nije dovoljno prisutan u medijima, ali da očekuje da u će se njegov položaj popraviti u budućnosti.
– Samo se u nekim medijima, poput nedeljnika Vreme, B92 i Danas promovišu ideje koje proizilaze iz civilnog sektora – objašnjava on.
Predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Nadežda Gaće deli isto mišljenje kao Veljanovski i kaže da bi relacija medija i civilnog društva bila mnogo bolja da Srbija nije na pra početku tranzicionih promena, ali očekuje da će u narednim godinama situacija biti mnogo bolja.
– Uverena sam da bi nevladin sektor i nezavisno novinarstvo zajedno puno uradili na suštinskim demokratskim procesima – ističe ona i dodaje da bi konačan proces privatizacije medija doveo do konstruktivnog pritiska na vlast, jer je država najopasniji glasnik i manipulator.

RTS i B92

Tijanić navodi da mu nije jasno zašto televizija B92 uporno kritikuje program RTS, kad preko dana pozivaju ljude da pomognu izgradnju Sigurne kuće, a uveče puštaju Velikog Brata koji je, kako kaže, za njega potpuna ludnica iznutra.

– Emisija 48 sati svadba na RTS je akademija nauka u odnosu na Velikog brata – kaže generalni direktor Javnog servisa Srbije.

Glavni urednik B92 smatra da on i građani ove zemlje za tu „akademiju nauka“ plaćaju po 300 dinara mesečno i kaže da su uslovi za autonoman javni servis u dobroj meri izgrađeni.

– Naplata pretplate relativno dobro ide i time se obezbeđuju velika sredstva, a takođe, kroz zakonski okvir, predviđeno je postojanje nezavisnog regulatornog tela koje imenuje upravne odbore javnih servisa i mi možemo da se slažemo ili ne s pojedinim kadrovskim rešenjima, ali na članovima upravnih odbora i članovima saveta za radiodifuziju koji su ih izabrali i njihovom ličnom integritetu je obaveza da autonomiju javnog servisa brane, te su oni prvi koji bi morali da ustanu protiv prikrivenih mehanizama uticaja – objašnjava on.

Kada je u pitanju izgradnja sigurnih kuća, kaže on, prvo su odabrane NVO koje su do sada pokazale najviše energije, uspeha i strasti u borbi protiv nasilja u porodici, potom su napravljeni ciljevi akcije i kampanja, a onda je uveden privatni sektor kao donator i organi lokalne samouprave, grada, pokrajine, „i uskoro ćemo se povezati i s nadležnim ministarstvima, a rezultat je akcija kojom je do sada obezbeđena izgradnja tri kuće, od koje su dve pri kraju, zaposleno je više od dvadeset žrtava nasilja, čime im se omogućuje ekonomsko osamostaljivanje od nasilničke porodice, a ostaje još da pravosuđe pronađe efikasnu kaznu za nasilnike“.

Ona kaže da javni servisi Srbije i Vojvodine nisu postali, iako su prošli proces transformacije, pravi javni servisi građana.
– Nijedan servis nema bogat obrazovni, dokumentarni, naučni i filmski program, kao što bi trebali da imaju, a politički su još ispod šake vlasti – objašnjava Nadežda Gaće.
Glavni i odgovorni urednik B92 Veran Matić takođe smatra da su stvoreni zakonski, institucionalni i finansijski uslovi za potpuno odvajanje javnih servisa od vlasti, ali da se to nije dogodilo.
Matić dodaje da je važnije pitanje, na kome javnost ima pravo da insistira, da li javni servisi ostvaruju svoje zakonom definisane obaveze, da li rade ono zbog čega im se plaća pretplata, odnosno da li su im programi zaštićeni uticaja vlasti, da li su namenjeni svim segmentima društva, bez diskriminacije, da li je obezbeđena raznovrsnost i da li je obezbeđen kvalitet, jer ako komercijalne televizije tržište gura u beskompromisnu trku za rejtinzima, onda javni servis sa tom mrežom za spasavanje u vidu pretplate, mora pre svega da se fokusira na kvalitet, a ne na programe koji se suštinski ne razlikuju od onoga što već nude pojedine komercijalnije televizije.
On ističe da je B92 svestan značaja i velike uloge koju civilni sektor može da igra u građenju boljeg društva, ali da su veći pomaci nemogući bez stvaranja šireg fronta koji uključuje i medije, ali i institucije sistema, dodajući da je uređivačka politika ove televizije otvorena prema ovom sektoru više od ostalih.
Matić naglašava da postoji nekoliko problema kod odnosa civilni sektor i mediji.
– Očekivali smo da će javni servis preuzeti svoju ulogu u potpunosti što podrazumeva i veću saradnju sa civilnim sektorom. U tom slučaju, komercijalne televizije bi deo svog programa intenzivnije posvetili ovoj oblasti. Umesto toga, dogodilo se da je javni servis počeo da se ponaša kao komercijalna televizija kada je reč o kvalitetu programa i potpuno je zatvorio prostor za civilni sektor i to sve za novac koji svakog meseca odvajaju građani ove zemlje – objašnjava Matić za naš list i ocenjuje da je to proizvelo situaciju u kojoj su druge komercijalne televizije morale još više da komercijalizuju svoj program i posredno suze prostor za aktivnosti civilnog društva.
– Problem predstavlja i činjenica da još nije donet zakon o NVO, tj. ovaj sektor nije regulisan kako bi se obezbedili neki mehanizmi za veće prisustvo – zaključuje on.
Glavni i odgovorni urednik Blica Veselin Simonović kaže za Danas da civilni sektor ne može da opstane bez medija i obrnuto.
On navodi da se za vreme Miloševićevog režima civilni sektor kretao u revolucionarnim i nezavisnim okvirima, ali da su posle 5. oktobra mnogi iz tog sektora prešli u strukture vlasti.
– Civilni sektor mora da ostane van vlasti, jer je neophodno da je kontroliše – naglašava Simonović i dodaje da je RTS servis vlasti, a ne građana.
Kada je reč o odnosu medija i civilnog sektora u Vojvodini, generalni sekretar Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović kaže da je u Vojvodini saradnja civilnog sektora i medija na mnogo boljem nivou nego u drugim delovima Srbije, posebno u Beogradu.
– Veliki beogradski mediji, izuzev Danas i B92, u nedovoljnoj meri prate rad civilnog društva – ocenjuje on.
Što se tiče Javnog servisa Vojvodine, Sejdinović smatra da nema razlike u odnosu na Javni servis Srbije.