Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Džon Kampbel je, po želji svog oca, posetio Jugoslaviju, kako bi se poklonio grobu kralja Petra Prvog Karađorđevića.

„Mladi Kampbel iskupio je datu reč. Za vreme svog bavljenja u Beogradu, g. Kampbel prikazao je mnoge zanimljivosti svoga novog zavičaja. On govori o predelima severno od Rta Dobre Nade“, pisalo je Vreme.

Govorivši o savremenim kopačima zlata u ovoj zemlji, čiji je broj, prema njegovim rečima, u ovo vreme bio prilično veliki.

„Crnih kopača ima uvek oko 200.000, a belih nešto manje od 50.000. Ovi beli kopači sabrani su u Južnoafričkoj Uniji iz svih krajeva sveta, a među njima ima i mnogo Jugoslovena…“, pričao je sagovornik ovog lista.

On i njegova majka osvrnuli su se i na socijalne uslove pod kojima su radnici tamo živeli.

„Crni kopači plaćeni su od 3 do 6 šilinga dnevno, dok je plata belih radnika mnogo veća: 6 do 15 šilinga dnevno. Ovaj razmer otprilike odgovara rezultatima produkcije jednih i drugih kopača“, govorila je majka ovog mladića.

Ona je, ipak, dodala da na visinu nadnice jednim delom utiče i – boja kože. Opisala je i kako je izgledao odnos velikih kompanija prema njihovim radnicima.

„Kompanije vezuju radnike za kopanje, čine sve da bi radnik što više uštedeo. Običaj je da kompanije daju besplatno i stan i hranu svim svojim radnicima, kako bi oni mogli da sačuvaju celu svoju zaradu za crne dane starosti…“

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Pravda 30. aprila 1939. godine propratio je reakcije na govor nemačkog firera Adolfa Hitlera, koji je, kako je prenela evropska štampa, bio dosta blaži nego što se očekivalo.

Britanska štampa ocenila je da je govor bio povoljniji nego što se očekivalo, te da je na vešt način ostavio otvorena vrata po svim pitanjima koja, prema mišljenju Nemačke, treba da se reše.

U Turskoj se komentarisalo da je cilj ovog govora bio da ostavi dobar utisak i da se očekuje reakcija Sjedinjenih Američkih Država.

Grčka štampa, s druge strane, nije komentarisala ovaj govor.

A budući da, kako je pisao ovaj list, nijedna evropska država u ovom trenutku nije bila sigurna, više od polovine svetskog zlata nalazilo se u SAD.

„Dok su ranije samo privatna lica, privatne banke i druga privatna preduzeća slala svoje zltao u one države koje su u jednom trenutku smatrane kao sigurne, dotle sada mnoge evropske emisione banke šalju svoje zlato u Sjedinjene Države“, pisao je ovaj list.

Samo godinu dana ranije, evropske države poput Francuske, Holandije, Engleske, Belgije i Švajcarske, bile su „sigurne luke“ u koje se zlato slalo iz manjih država Srednje i Istočne Evrope.

„Danas je svaka od ovih država postala nesigurna usled nesigurnosti od napada iz vazduha“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Povezani tekstovi