Kako je stvorena Jugoslavija?

Pitanje priznanja jugoslovenske države stajalo je uvek u uskoj vezi sa razvojem pitanja njenog konstituisanja. To pitanje, neposredno pred ujedinjenje, prošlo je kroz nekoliko faza, objašnjava stalni dopisnik lista Vreme.

Srpska vojska na solunskom frontu, potpomognuta savezničkim francuskim i engleskim trupama, probila je bugarsku liniju 15. septembra, a u Beograd je ušla mesec i po dana kasnije.

Odmah za njom počeli su da pristižu mnogobrojni zahtevi da srpska vojska posedne i uzme pod zaštitu sve jugoslovenske krajeve.

Kada se Narodno veće Zagreba našlo sa vodećim političarima Kraljevine Srbije u Ženevi, izgledi da stvarno dođe do ujedinjenja jugoslovenskih naroda su porasli.

Kada je Srbija svojim diplomatskim predstavnicima u Londonu, Rim, Parizu i Vašingtonu, predstavila ideju zajedničke države, sve je ukazivalo na to da će doći do ostvarenja ove ideje.

Međutim, kako su izvesne jugoslovenske krajeve, naročito u Dalmaciji, počele da zaposedaju italijanske trupe, bilo je jasno da će podrška “velikih sila” izostati.

Ali, kako nijedna država nije odustao od ujedinjenja, Narodno veće u Zagrebu je odlučilo da učini neposredan apel na regenta, kasnije, kralja Aleksandra I Karađorđevića.

Na ovom istorijskom prijemu proklamovano je ujedinjenje Jugoslovena u jednu jedinstvenu i nedeljivu državu – Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije nazvanu Kraljevina Jugoslavija.

Formalna ustavna potvrda ovog svečanog akta došla je nekoliko dana kasnije, 16. decembra na zajedničkom sastanku Narodnog veća u Zagrebu i Narodne skupštine u Beogradu.

Od tog dana je zvanično međunarodno priznata država Kraljevina Jugoslavija.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Sudski proces protiv čuvene holandske glumice Esi Van Benekom završio se pomilovanjem od strane kraljice Vilhelmine, prenosi list Pravda.

Ova glumica osuđena je jer je ošamarila jednog putnika u tramvaju, koji joj je “sasuo u lice” niz uvreda.

Naime, nakon što ga je ošamarila, on je podneo sudu tužbu protiv glumice zbog telesne povrede, i ona je osuđena na novčanu kaznu.

Međutim, Benekomova nije bila zadovoljna presudom, smatrajući da je na taj način povređena čast svih holandskih žena i majki.

Kako je ovaj slučaj izazvao pravu senzaciju, javnost je postavila pitanje da li sudovi mogu da osude ženu, koja je ošamarila čoveka zbog javne uvrede.

Sud je odlučio da smanji kaznu na petinu, ali čuvena glumica nije želela ni na to da pristane, pa su rasprave o čitavom ovom procesu „danima“ i dalje bile tema holandske štampe.

Na kraju se umešala i sama kraljica, koja je, kako nije mogla da menja presudu suda, odlučila da javno pomiluje glumicu, pokazujući tako da je na njenoj strani.

Benekomova je izjavila da je ovakav kraj velika pobeda za žene, koje više ne smeju popuštati pred besprekuloznim potezima muškaraca, prenosi ovaj list.