Foto: RSE

Most je pokrenut u jeku rata, kada su bile pokidane sve veze među ljudima na prostoru bivše Jugoslavije, kaže za Danas Omer Karabeg, autor emisije Most Radija Slobodna Evropa, koja danas obeležava tačno četvrt veka emitovanja.

Kako objašnjava, redakcija je tada došla na ideju da preko svog studija u Minhenu, gde se tada nalazila, a potom i preko studija u Pragu, uspostavlja telefonski kontakt između značajnih ličnosti političkog, kulturnog i javnog života iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Kosova, a povremeno i iz Makedonije i Slovenije.

– Cilj je bio da se proveri da li se i pored rata i pored ubitačne propagande koja je širila mržnju, i pored satanizacije svega što nije naša nacija, naša vera, naše pleme, može voditi dijalog. Činilo se da je to nemoguć poduhvat. Jer, teško je bilo poverovati da je posle Vukovara, posle koncentracionih logora u Bosni i Hercegovini i opsade Sarajeva dijalog uopšte mogućan. Pokazalo se, međutim, da na prostoru bivše Jugoslavije ima mnogo ljudi koji su spremni na dijalog i da se može razgovarati čak i o najosetljivijim temama o kojima nije postojao ni minimum saglasnosti, ističe Karabeg i dodaje da „Most na izvestan način predstavlja svedočanstvo o tome da su dijalog i tolerancija bili mogućni i u najtežim ratnim vremenima“, kao i da mržnja i ksenofobija nisu prirodno stanje na ovim prostorima, kao što su tvrdili ideolozi rata, naglašava Karabeg.

Prema njegovim rečima, u Mostu se vodio dijalog o sudbini Bosne, razgovaralo se o sličnostima i razlikama između političke scene u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, polemisalo se o ratnim zločinima, ulozi Haškog tribunala, ispitivale su se mogućnosti uspostavljanja pokidanih kulturnih veza između država nastalih na području bivše Jugoslavije, razgovaralo se o odnosima između religijskih zajednica.

– Ratne Mostove najteže je bilo raditi sa Sarajevom, jer su telefonske veze bile u prekidu. Jedina mogućnost za razgovor bila je da učesnik iz Sarajeva izlažući se snajperima dođe u sarajevski biro Radija Slobodna Evropa u kome je bio satelitski telefon. Most je septembra 1994. godine uspostavio prvi javni dijalog između Miloševićeve Socijalističke partije Srbije i Rugovinog Demokratskog saveza Kosova. Bio je to Most u kome su učestvovali Mihajlo Marković, ideolog vladajuće partije Srbije, i Fehmi Agani, potpredsednik Demokratskog saveza Kosova, uz Ibrahima Rugovu, glavni pobornik politike nenasilnog otpora srpskom režimu. Aganija su kasnije za vreme rata ubili pripadnici srpskih paravojnih jedinica. Od tada je Most napravio preko 100 srpsko-albanskih dijaloga. Radio Slobodna Evropa je u to vreme bio jedini medij na kome se vodio srpsko-albanski dijalog. On se u Mostu nikada nije prekidao – ni u najgorim ratnim vremenima za vreme Miloševićevog terora i NATO intervencije, kada su mnogi sagovornici Albanci bili van Kosova, ni nakon završetka rata, kada su Srbi na Kosovu bili izloženi represalijama, ni nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, kada je Beograd prekinuo sve veze sa Prištinom, objašnjava Karabeg.

Dodaje da je do sada emitovano više od 1.000 Mostova, a u njima je učestvovalo preko 1.600 ličnosti sa područja bivše Jugoslavije.

– To su bili predstavnici vlasti, opozicioni lideri, publicisti, pisci, glumci, sveštenici, naučni radnici. Iako je većina razgovora imala karakter oštrih polemika, oni su se odlikovali kulturom dijaloga, tolerancijom i spremnošću da se sasluša tuđe mišljenje, navodi Karabeg.

„Kada sam krenuo da pravim Most“, kaže Omer Karabeg, autor Mosta, „rukovodio sam se onom mudrom izrekom – bolje je hiljadu dana razgovarati, nego jedan dan ratovati. Pokazalo se da se može razgovarati ratu uprkos, ali na ovim našim prostorima dijalog, nažalost, ne sprečava rat, ističe Karabeg.

Most u dve knjige

Dijalozi vođeni u Mostu publikovani su u dve knjige. Prvih sto dijaloga, nastalih u toku rata, objavljeni su 1998. godine pod naslovom „Most dijaloga, razgovori ratu usprkos“. Druga knjiga Mostova nosila je naslov „Dijalog na buretu baruta“ i sadržavala je srpsko-albanske dijaloge. Knjiga je objavljena na srpskom i albanskom jeziku. Povodom promocije albanskog izdanja u Prištini je avgusta 2002. godine održan okrugli sto o srpsko-albanskim odnosima koji je okupio najprominentnije srpske i albanske učesnike dijaloga vođenih u Mostu. To je bio prvi skup te vrste koji je nakon rata održan u Prištini.

Povezani tekstovi