Kazna tek za svako dvanaesto mafijaško ubistvo

Prema podacima „Crne knjige“, baze podataka portala KRIK i Radija Slobodna Evropa, do danas izrečeno je šest sudskih presuda, u još devet slučajeva je u toku sudski postupak, dok su za četrnaest ovih ubistava istražnim organima poznata imena osumnjičenih.

Podatak da je u poslednje četiri godine bilo 45 ubistava u kojima su počinioci nepoznati baca novo svetlo na izjavu predsednika Republike Aleksandra Vučića koji se nedavno hvalio činjenicom da šest meseci nije bilo mafijaškog ubistva u Srbiji. Poslednje takvo ubistvo bilo je početkom godine, kada je u beogradskom naselju Banovo brdo iz vatrenog oružja ubijen Nebojša Marković. Mediji su objavili snimak na kojem se vidi da muškarac puca u Markovića koji ubacuje dečja kolica u automobil. Prema navodima medija, bila je u pitanju greška, pošto Marković nije imao krivični dosije. Osumnjičen za ubistvo je Čaba Der iz Subotice koji je u martu ove godine uhapšen u Češkoj.

I dok je to ove godine i dalje jedino ubistvo sa elementima krivičnog obračuna, u 2018. godini su bila 22 takva ubistva. Za polovinu njih počinioci su i dalje nepoznati, dok u osam slučajeva postoje osumnjičeni. Tri sudska postupka su u toku zbog ubistava iz prošle godine, ali i dalje nema ni prvostepene presude.

Godinu dana ranije, bilo je 16 ubistava, a za njih 12 i dalje može samo da se nagađa ko su počinioci. Ni ubistva 2017. godine nisu dobila pravni epilog, ali je jedan postupak u toku. Od deset ubistava iz 2016. godine dva su završena sudskom presudom, a sedam stoji u mestu. Slična statistika bila je i 2015. godine kada je devet od 18 ubistava ostalo nerešeno i 2014. godine, sa pet nerešenih od sedam ubistava.

Uz konstataciju da tek nakon sudske presude neko ubistvo može da se okarakteriše kao mafijaško, advokat i bivši koministar policije Božo Prelević, kaže za Danas da nema osećaj da je Srbija postala bezbednija zemlja u poslednjih šest meseci.

– Koliko velikih kriminalnih grupa je procesuirano u poslednje vreme? Nijedna. Stvarno ne vidim razlog za zadovoljstvo bezbednosnom situacijom u ovom trenutku, kaže Prelević. On navodi da je pouzdan barometar za jačinu kriminalnih organizacija cena narkotika na tržištu koja je, kako dodaje, izuzetno niska.

– To što u nekom periodu nije bilo kriminalnih obračuna, nije nikakva garancija da ih neće biti u budućnosti. Kod nas se sve radi u funkciji promocije. Policija bi, po mom mišljenju, trebalo da ulaže u sopstvene kapacitete, da završavaju ozbiljne fakultete i obuke, kako bi bili u stanju da izađu na kraj sa sve ozbiljnijim kriminalom, kazao je Prelević.

Boro Banjac, bivši načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK), kaže za Danas da postoji veliki broj razloga zbog kojih može da se smanji broj kriminalnih obračuna.

– Tu se u najvećem broju slučaja radi o sukobu suprotstavljenih grupa koje se bore za prevlast na određenoj teritoriji. Moguće je da je neko izašao kao pobedniku u tom ratu, ali to ne mora da bude slučaj, navodi Banjac. On takođe ističe da to što nekoliko meseci nije bilo mafijaškog ubistva ne podrazumeva da se to neće promeniti.

Predsednik Vučić je, podsetimo, nedavno na svečanoj akademiji povodom Dana Ministarstva unutrašnjih poslova, kazao da šest meseci u Beogradu i Srbiji nije bilo mafijaškog ubistva i dodao da i jedno mafijaško ubistvo jeste veliki problem.

„Zato hoćemo da stanemo za vrat toj mafijaškoj kugi“, rekao je Vučić i dodao da će srpska policija da ih goni da nikada neće moći da joj pobegnu.

Sukob klanova

Poslednjih godina, region potresa sukob „kavačkog“ i „škaljarskog“ klana, dve crnogorske kriminalne organizacije koje su, prema pisanju medija, preuzele tržište narkotika nakon hapšenja Darka Šarića. Ova dva klana odgovorna su za najveći broj ubistava u Srbiji i Crnoj Gori poslednjih godina. Podsetimo, nakon ubistva navijača Aleksandra Stankovića, predsednik Vučić i ministar Stefanović su na konferenciji objavili „rat mafiji“ i poručili da Srbija nije poligon za njihove obračune.