Matić: Međusobno priznavanje kvalifikovanih elektronskih potpisa sa zemljama regiona i EU

„Bilateralne sporazume o međusobnom priznavanju kvalifikovanog elektronskog potpisa Srbija planira sa zemljama regiona“, rekla je ona na onlaj konferenciji AmCham-a, dodavši da rešenje problema koje imaju pojedini stranci bez kvalifikovanog elektronskog potpisa u Srbiji, može se delom rešiti i „potpisivanjem bilateralnih sporazuma sa zemljama koje su najveći investitori u Srbiji“.

Podsetila je da je Srbija već ima sporazume o međusobnom priznavanju tih dokumenata sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom.

Dodala je da je pre godinu dana Srbije podnela i zahtev Evropskoj komisiji da se potpiše sporatum sa članicama EU o međusobnom priznavanju kvalifikovanih elektronskih potpisa, ali da je odgovreno kako je neophodno da se sa svakom članicom potpiše bilateralni sporazum o tome.

Matić je kazala da jednostrano priznavanje tog potpisa od strene Srbije u odnosu na čitavu EU još nije razmatrano, navodeći da je to pitanje političke odluke, ali i da se inicijativa prema EK može obnoviti.
Povećanje korišćenja kvalifikovanog elektronskog potpisa vidi kao jedan od preduslova za ubrzanje digitalizacije poslovnih procesa u državnoj administraciji, ali i elektornskog poslovanja.

Dodala je da se radi na uvođenju kvalifikovanih elektronskih potpisa u klaudu, koji bi terebalo da reši i probleme u vezi sa podnošenjem poreske prijeve i za državljane van Srbije.
Istakla je da su za dalji razvoj elektronske uprave i elektronsko poslovanje važna dva zakona – Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja, kao i Zakon o elektronskoj upravi.

„Regulativa je doneta u skladu sa evropskom praksom, ali prepreke koje smo imali poslednje dve godine odnosila se na primenu ovih zakona“, rekla je Matić i dodala da je nedovoljno registrovanih pružalaca usluga, kao i izdatih sertifikata.

Ukazala je da se bez većeg broja elektronskih sertifikata ne može očekivati veća primena elektronskog poslovanja, odnosno veći razvoj elektronske uprave, kao srevisa za građene i privredu.

Govoreči o elektronskoj trgovini, ona je navela da je od početka pandemije korona virusa zabeležen porast elektronske trgovine, ali je povećan i broja zloupotreba elektronskih platformi, naročito na društvenim mrežama.

„Zabeležen je porast elektronske trgovine i do 300 odsto u zavisnosti od proizvoda, a takođe ima i povećanog broja zloupotreba elektronskih platformi naročito na društvenim mrežama“, rekla je ministarka.

Istakla je da se najveći deo sive ekonomije putem interneta svodi na oglase za duvanske proizvode.

„To je roba koja je najpodložnija sivoj ekonomiji, ali i lekovi i medicinska sredstva, a nakon toga i oglašavanje robe na način na koji se povređuje pravo intelektualne svojine, pre svega odeće, obuće, kozmetike“, kazala je Matić.

Ocenila je i da je u borbi protiv ovakvih pojava važan sistem e-inspektor, jer omogućava umreženi rad i koodinaciju svih inspekcija.

Prema njenim rečima, od januara do novembra ove godine obavljena je 81 inspekcijska kontrola kod neregistrovanih subjekata i podneto 36 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Ukazala je da je naredne godine planirano 155 redovnih nadzora kod neregistrovanih i registrovanih subjekata koji nude robu preko interneta.