Mediji prate ekološke probleme samo kada imaju veze sa politikom 1Foto: Screenshot/Youtube/MIKSER

Profesor socijalne i političke ekologije na Fakultetu političkih nauka Darko Nadić rekao je da mu se čini da mi kao sredina uživamo u ekološkoj nepismenosti, ali  i da ekologija treba da se izuzme od prošle, sadašnje i buduće vlasti, jer je ona iznad svega toga.

„Ubijanje slobode izražavanja stvara jednu vrstu autocenzure kod novinara koji se bave ekološkim problemima. Novinar treba da istražuje, daje informaciju i da bude borac za određenu ideju. Kod nas postoje drugi problemi koji skreću pažnju sa ove teme. Koliko god da je zagađeno Smederevo, uvek postoji drugi politički ili ekonomski problem koji je bitniji od toga, a tako je i u drugim evropskim zemljama. Novinar treba da ima i znanje o ekologiji, ali i njuh i borbenost da bi se bavio ovom temom. Velika pretnja ekološkom novinarstvu je influenserski ekologizam – oni kažu da baš obožavaju održivi razvoj, a zapravo ne znaju ni šta je održivi razvoj niti šta su klimatske promene“, objasnio je Nadić.

Novinarka CINS-a Dina Đorđević istakla je da je problem u tretiranju ekologije kao teme to što uglavnom novinari smatraju da svi već sve znaju o tome, što zapravo nije slučaj.

„Zaštita životne sredine nije toliko primamljiva novinarima i deluje nam kao da svi sve znamo o tome. Što duže vremena novinar ima resursa da provede u jednoj temi, njemu je lakše da dođe do srži. Postoji prostor da se neke teme nametnu. Mi smo istraživali o mini hidroelektranama od sredine 2017. godine, a tek posle šest meseci smo objavili svoje istraživanje. Dnevne novine nemaju vremena za takva istraživanja, ali isto tako ni mi nemamo vremena da se bavimo dnevnim temama. Problem dnevnog novinarstva je što novinari nemaju vremena da razmisle na koji način bi obradili tu jednu temu, dok mi koji se bavimo istraživačkim novinarstvom možemo više da joj se posvetimo“, saopštila je Đorđević.

Glavni urednik portala Nova.rs  Veselin Simonović rekao je da se ovim temama mediji najčešće bave u ekscesnim slučajevima, kao i da ono što Srbiji najviše nedostaje jeste da o ekologiji novinari izveštavaju svakodnevno.

„Bitan je način na koji mediji pristupaju ovakvim temama i kako o njima izveštavaju. Treba podstaći emocionalnu reakciju kod ljudi, ali ne na tabloidni način, i tek kada novinar to postigne, on može reći da je uspeo. Ako to ne uspe, taj rad ne vredi ništa. Ekološke teme moraju da proizvedu emociju, koliko god to zvučalo senzacionalistički. Mi smo korumpirano društvo koje je spremno da uništi ceo grad, konkretno se odnosi na Smederevo, samo da bi se predsednik pohvalio da je godišnji BDP porastao. Ne treba da prilazimo ovim temama na elitistički način, već treba da izazovemo svest o ekološkim problemima kod ljudi. To možemo samo ukoliko izazovemo emociju“, istakao je Simonović.

Urednik dnevnog lista Danas Dragoljub Petrović osvrnuo se na rad novinara dnevnih listova, rekavši da ovakvi mediji u Srbiji nemaju ni resurse ni vremena da se bave samo jednom temom, poput ekologije, već oni svakodnevno izveštavaju o više tema.

„Nije problem imati novinara koji će se povremeno baviti ekologijom, ali je problem što sektorski novinari u medijima uglavnom prate bombastičnije stvari od ekologije. Nema novinara u medijima čiji je sektor ekologija, dok na primer ima onih čiji je sektor ekonomija, politika… Svest našeg naroda o ekologiji je dokazana još devedesetih, kada je kandidat na izborima bio Nikola Šećerovski. Kada je bilo predstavljanje programa na televiziji i voditelj ga je pitao za ekologiju, a on je začuđeno izgovorio: „A znam, to je nauka o zagađivanju“. Mislim da naš narod isto tako nezainteresovano gleda na teme poput ekologije. Mediji prate ekološke probleme kad oni imaju neke veze sa politikom. Imamo podeljene medije – bliske vlastima ili opoziciono nastrojene i mislim da kad god nešto ima veze sa suprotnom stranom o tome će se pisati šest dana jer je ljudima zanimljivo, ali onda će se vrlo brzo preći na drugu temu“, objasnio je Petrović.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.