Ministarstvo da kaže šta hoće od takmičenja

Salvu nezadovoljstva izazvao je odgovor Ministarstva prosvete, objavljen u jučerašnjem broju Danasa, u kome poručuju da se u Stručnom uputstvu o organizaciji takmičenja i smotri učenika „ne prepoznaje uloga školskih uprava, koja bi se, kako to žele pojedina stručna društva, ogledala u logističko-tehničkim i sekretarskim poslovima“.

Duško Blagojević, predsednik Upravnog odbora Srpskog biološkog društva, kaže za Danas da je to društvo još pre nekoliko godina ukazalo da Ministarstvo samo donosi odluku o takmičenjima, a da je sve ostalo prepušteno školama i društvima.

– Ministarstvo i školske uprave su vrlo loši upravljači i kontrolori onoga što mi radimo, a da u stvari ne rade ništa. Ministarstvo mora da napravi propozicije u kojima će tačno reći šta je čija odgovornost, šta je to što Ministarstvo logistički pomaže, osim što daje simboličnu sumu od koje ne može čak ni da se fotokopira sav materijal.

Pravila treba da se ujednače na nivou svih stručnih društava, da ne dođemo u koliziju da neko društvo daje diplome maltene za izlaženje i skroman uspeh na takmičenju, a drugo društvo da ima rigorozniji stav. Dakle, Ministarstvo mora da kaže šta hoće od takmičenja i kakva je njihova uloga, a ako takmičenja pripadaju samo stručnim društvima i školama, to je druga stvar – ističe Blagojević.

On dodaje da je SBD imalo različita iskustva sa školskim upravama – od toga da je ŠU Beograd jedva pristala da školama distribuira testove, koje su im na noge dostavili u zapečaćenim kovertama, dok je, recimo, ŠU Novi Sad vrlo brižljivo ispratila takmičenje.

Na slične probleme ukazuje i Ana Batas, koja je od 2016. do 2019. bila zamenica predsednika Društva za srpski jezik, i koordinatorka za takmičenje iz srpskog jezika i jezičke kulture.

– Svake godine je sve više školskih uprava odbijalo da distribuira testove. Prvo su se žalili da nemaju mogućnosti da umnožavaju testove za škole domaćine. Podsećam da je trebalo testove umnožiti u najviše desetak primeraka, jer su škole domaćini uvek umnožavale testove za učenike. Umesto toga tražili su da im testove pošaljemo mejlom, što smo bili prinuđeni da više puta učinimo. Zatim su pojedine školske uprave odbile da na bilo koji način komuniciraju sa nama. Samo prošle godine imali smo nekoliko frustrirajućih situacija. Pošto je jedna školska uprava odbila čak i da mejlom prosledi testove, bili smo prinuđeni da ih šaljemo školama domaćinima. Na kovertama smo upisali pored imena i adrese škole i ime direktora. Ispostavilo se da se jedan direktor nalazio na Zlatiboru i da nije mogao da preuzme isporuku. Kako su to rešili, nije poznato. Do poslednjeg dana nismo znali da li će se takmičenje u toj školi održati ili ne – navodi Batas.

Ističe da je Ministarstvo prosvete prošle godine tražilo da im objasne zašto koriste školske uprave za distribuciju testova, da bi ove godine školske uprave dobile dopis da ne moraju više da se bave takmičenjima.

Informacije

– Pojedine školske uprave se čak ne osećaju dužnim ni da nam daju informacije koje škole su domaćini takmičenja na opštinskom nivou. Ako od školske uprave ne dobijemo tu informaciju, ne postoji način da to sami utvrdimo. Naime, svako bi se mogao predstaviti da je osoba koju je neka škola zadužila da u njeno ime traži da joj pošaljemo testove i rešenja – objašnjava Batas.