Mnogo studenata ne zna Šta i gde Će raditi posle fakulteta

Ivana Vuković, studentkinja četvrte godine Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, jedna je od sedam izabranih studenata koji će tokom naredne dve godine dobijati stipendiju od 2.000 evra od kompanije Koka-kola u Beogradu. Osim stipendije sedmoro Koka-kola talenata imaće priliku da se stručno usavršava prolazeći kroz kompanijske obuke, kako bi unapredili menadžerske sposobnosti.
– Najzadovoljnija sam jer sam uspela da budem jedna od sedam izabranih studenata. Dokazala sam sebi da mogu da se prijavim na konkurs, na koji se javlja mnogo ljudi, i na neki način pobedim. S nestrpljenjem očekujem da obuka počne, jer ću imati priliku da radim nešto novo i vezano za manadžerstvo – kaže Vukovićeva za Danas, dodajući da će se tokom dve godine obuke truditi da radi što bolje i, ako joj kompanija ponudi posao, možda i prihvati.

POGREŠAN test

O načinu na koji je polagala test opštih sposobnosti Vuković kaže da je tu došlo do male, ali na sreću popravljive greške.

– Svima nam je javljeno da se testovi polažu na Filološkom fakultetu. Malo kasneći, stigla sam na fakultet, pitala za sobu u kojoj se polaže, ušla i „razbijala glavu“ rešavajući testove inteligencije. Na kraju testiranja nekoliko nas je sve vreme pričalo o Koka-kola nagradama, a ljudi i studenti su nas „bledo“ gledali. Shvatili smo da smo promašili testiranje i da smo promašili fakultet. Kako sam bila bunovna, kada su me obavestili o mestu testiranja umesto da čujem Filološki, čula Filozofski fakultet, na koji sam i otišla. Na svu sreću, oni koji su promašili testiranje mogli su da polažu testove i nismo bili eliminisani – kaže naša sagovornica.

Na pitanje koja faza eliminacionih krugova joj je bila najteža, ona kaže da je to bilo sastavljanje motivacionog pisma. Posle toga usledilo je polaganje testova, a zatim rad u grupi na rešavanju nekog problema u firmi, što joj je, kako kaže, bilo vrlo zanimljivo.
– Posle svih ovih faza usledili su intervjui, gde su nas pitali kakve smo osobe, koje su naše mane i kvaliteti. Ne volim da odgovaram na tako uopštena pitanja. Kada sam izašla s tog razgovora nisam bila zadovoljna. Činilo mi se da sam se, nehotično, mnogo nahvalila. Rekla sam da su mi mane to što sam spremna da sebe izmučim za ostvarenje nekog cilja. To su smatrali diplomatskim odgovorom, jer je to dobra osobina za posao. Ali, zaista tako uspevam da uradim mnoge stvari. Temeljna sam i ambiciozna i to smatram svojom najboljom osobinom – kaže Vukovićeva, koja je i uspešan student s prosekom 10,00 i korisnik mnogih stipendija.
O svom uspehu na studijama na smeru Organska hemijska tehnologija i polimerno inženjerstvo kaže da je došao prirodno, jer je oduvek volela matematiku. Prilikom upisa na fakultet dvoumila se da li da upiše Prirodno-matematički ili Tehnološki fakultet, ali su je reči starijeg kolega ubedile da je kombinacija matematike, fizike i hemije prava. Kaže da najbolje uči u društvu svoje drugarice Milice, „jer jedna drugu vuku kada su umorne“.
O svojim planovima Vuković kaže da se još nije odlučila šta i gde će da radi posle studija. Moguće je da ode u inostranstvo na poslediplomske studije, ali još ne zna gde. Volela bi da to bude neka evropska zemlja.
– Posle fakulteta sa znanjem koje imam mogla bih da radim u naftnoj industriji, Petrohemiji, Hemofarmu, pri fakultetu, ili pak u nekoj firmi kao tehnolog. Tehnološki fakultet je priznat u svetu i mogu da odem i u inostranstvo. Vrlo je čudno i loše što firme ne obilaze fakultete na kojima mogu da nađu mnogo mladih kvalitetnih ljudi koji bi mogli da primaju njihovu stipendiju, a kasnije se i zaposle. Firme izgleda nisu svesne da mnogi mladi ljudi ne znaju šta će i gde raditi posle fakulteta i da mogu da im pomognu. Poznajem mnoge mlade ljude, na kraju krajeva gledam svoje kolege i drugove koji su vrlo pametni i talentovani, a koji nemaju posao. Stipendije koje država daje dovoljne su samo za kopiranje knjiga, a gde je sve ostalo – kaže naša sagovornica.