Najviše negativnih tekstova o LGBT imao Alo, najviše priloga N1

Najviše tekstova je objavljeno u dnevnim novinama Alo (85), u Kuriru (82) i Danasu (80), dok je najmanje objavljeno u listu Politika (27). „Pad broja tekstova u Politici sa 87 u 2016. godini na 27 u 2018. godini možemo objasniti promenom uredništva, ali i uređivačke politike“, pokazao je monitoring.

Najveći broj tekstova je neutralnog karaktera, dok je 12 odsto bilo negativnih, što je rast u odnosu na četiri odsto koliko ih je bilo 2016. Najveći broj negativnih tekstova objavljen je u dnevnom listu Alo (24), a prate ga Srpski telegraf (15) i Kurir (13). Najveći broj tekstova je objavljeno u rubrici društvo, te u zabavi, hronici, kulturi, a najmanje u sportu, s tim što rubrika sport beleži rast objavljenih tekstova u odnosu na prethodne godine.

„Većina tekstova se bavi domaćim temama što je za svaku pohvalu, a najviše pažnje su dobili Parada ponosa Beograda, Ponos Srbije i Merlinka festival“, ukazuju iz Gej info centra.

Analiza je pokazala da ogroman pad u broju tekstova o LGBT temama beleže nedeljnici. Upola manje tekstova je objavljeno u 2018. u odnosu na 2016, svega 58, a najviše je objavljeno u Aferi (16), najmanje u Vremenu (3). Kada su televizije u pitanju, najviše priloga o LGBT populaciji bilo je na televiziji N1 (41), te na RTS (27) i TV Prva (26). Što se tiče interneta, najviše tekstova je objavljeno na sajtu Blica (124), te Kurira (106), Telegraf.rs (103), b92.net (101) i xxzmagazine.com (83).

Na pitanje Danasa zašto je došlo do pada LGBT tema u srpskim medijima, Predrag Azdejković, predsednik Gej lezbejskog info centra, odgovara da su „tabloidi i žuta štampa preuzeli primat, jer je sve više LGBT učesnika u rijalitijima, pa oni više izveštavaju o tome“.

– Pad u broju tekstova možemo objasniti i time da se već duže vreme ništa značajno ne dešava na LGBT aktivističkoj sceni, a ne može se non-stop pisati o jednim te istim pitanjima. Interesantno je primetiti da određene institucije svake godine puštaju jedno te isto saopštenje za bitne LGBT datume koje imaju u kalendaru a moraju da obeleže. Složićete se, to je medijski dosadno. Takođe, i same LGBT organizacije ne održavaju odnose sa medijima niti ih obaveštavaju o aktuelnim dešavanjima i aktivnostima, ali umeju da se žale kako su medijski nevidljive. Da nema godišnjih LGBT događaja, kao što su parade ponosa ili Merlinka festival, prisustvo LGBT tema u domaćim medijima bi bilo minimalno – naglašava Azdejković.

Gej lezbejski info centar je monitoring i analizu LGBT sadržaja u medijima sproveo uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.

Žalbe i pritužbe

U monitoringu Gej lezbejskog info centra se navodi da je Savet za štampu prošle godine primio 10 žalbi koje se odnose na izveštavanje o LGBT populaciji, što je upola manji broj nego prethodnih godina. Od tih 10 žalbi, samo je u tri prekršen Kodeks novinara po mišljenju Komisije za žalbe. Takođe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je primio 26 pritužbi u 2018. godini na osnovu seksualne orijentacije zbog diskriminacije u oblasti javnog informisanja. Po četiri pritužbe protiv medija utvrđena je diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije, po jednoj pritužbi je utvrđena diskriminacija na osnovu rodnog identiteta i po jednoj na osnovu seksualne orijentacije zbog komentara na tviter nalogu.