Negiranjem istine teže do pomirenja

Kroz našu saradnju cilj nam je bio da teme ne budu posvećene samo događajima u Srbiji, već da jednako obuhvate i regionalni okvir.

Tako smo godinu počeli sa obeležavanjem desetogodišnjice od proglašenja nezavisnosti Kosova. U intervjuu Danasu, koji je povodom jubileja dao Albin Kurti, lider pokreta Samoopredeljenje, ističe se da se nepriznavanjem Kosova od strane Srbije, kao i pet zemalja članica EU, nanosi velika šteta stanovništvu oba naroda na Kosovu, jer im se onemogućava ekonomski razvoj, dok velika politička korupcija čini od Kosova zemlju sa elementima uzurpirane države.

U februaru je objavljena Strategija proširenja Evropske unije prema Zapadnom Balkanu, koju je izradila Evropska komisija. U Strategiji su apostrofirani regionalna saradnja i pomirenje, očuvanje mira i stabilnosti u regionu. Maja Kocijančić, portparolka EK, naglasila je u izjavi Danasu da je stav EK da „regionalna saradnja, dobrosusedski odnosi i pomirenje ne mogu da budu nametnuti spolja, već da lideri regiona moraju da preuzmu punu ulogu u tome“.

Koliko je pomirenje važno i koliko se ogleda u svim sferama društva govori i predstava reditelja Stevana Bodrože „Balkanska tužbalica“, o čemu je govorio za Danas. Ovim izražajem je kroz umetničku formu ukazao na stradanja tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije i podsetio nas da postoji više od 10.000 osoba koje se vode kao nestale nakon rata među bivšim jugoslovenskim republikama.

Kada je reč o Srbiji i njenim unutrašnjim problemima u oblasti vladavine prava, situaciju je sagledala Nataša Vučković, poslanica Demokratske stranke (DS). Slučaj rušenja u Savamali, korupcija, ugrožavanje ljudskih prava, rehabilitacija osuđenih ratnih zločinaca, nesuočavanje društva sa prošlošću, eskalacija napetosti na severu Kosova, rešavanje kosovskog pitanja, samo su neka od problema u kojima se Srbija i njeni građani nalaze, predočila je Vučković u intervjuu za Danas.

U prilog teškoj situaciji u oblasti ljudskih prava, uverili smo se i na Međunarodni dan Roma i Romkinja. Jedna od najugroženijih grupa i dalje se suočava s teškom materijalnom situacijom, obrazovanjem, diskriminacijom, što doprinosi nedovoljnoj integrisanosti i učešću u važnim društvenim procesima, što su za Danas potvrdili direktorka Romskog ženskog centra „Bibija“ Slavica Vasić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i Dragoljub Acković, član Svetskog parlamenta Roma.

Da EU ne razume koliko je situacija u Srbiji zabrinjavajuća, pokazuje i nereagovanje na govor mržnje u medijima, pritisak na nezavisne medije koji rezultira gašenjem medija, rekao je u intervjuu za Danas Florijan Biber, profesor Centra za studije Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu. Dodao je da se razgovori o ratovima u Srbiji, kao i u Hrvatskoj, ali i drugim državama, samo fokusiraju na sopstvene žrtve.

O stradanjima na prostoru bivše Jugoslavije, genocidu u Srebrenici, hapšenju Atifa Dudakovića, ordenu koji je Milorad Dodik dobio od grada Srebrenice, kao i o pomirenju u regiji, govorio je za Danas Ćamil Duraković, bivši gradonačelnik Srebrenice.

Hrvatski reditelj Oliver Frljić svoj stav o pomirenju posmatra kroz faktičko stanje. On je u intervjuu za Danas podsetio da je sadašnji predsednik Srbije imao direktnu odgovornost za prošlost, dok je s druge strane u Hrvatskoj na vlasti Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), partija koja je podupirala rat i u njemu učestvovala.

Novinari su kroz svoju profesiju uvek bili na udaru raznih režima i njihovih politika. Slično reditelju Frljiću, novinar Viktor Ivančić tvrdi u razgovoru za Danas da je nacionalizam glavna matrica, koja se uvek pokazala kao sigurna. Zato se ona ne napušta i uvek je prisutna na sceni. Kada je reč o suočavanju s prošlošću iz ugla Srbije i Hrvatske, suočavanja nema, kao što nema ni analitičkog novinarstva.

Nacionalizam koji je ostao dominantna ideologija u regionu je ključni problem, zašto društva ne idu napred, nego vraćanjem u prošlost, pokazuju nedostatak političke kulture. Sve više je dominantno veličanje vođa, u tome nije uopšte suština, jer zemljama koje se suočavaju sa prošlošću su potrebna snažna društva i institucije pravnog sistema, objasnio je za Danas Hrvoje Klasić, istoričar.

Refik Hodžić, novinar, dokumentarista i aktivista iz Prijedora, smatra da politička sprega negiranja genocida u Srebrenici svake godine pokazuju da vlasti nisu spremne da se suoče sa zločinima koji su počinjeni i da time naprave korak ka napretku, budućnosti i suživotu. Kako je rekao za Danas, posvećenost pitanjima pravde, istine i pomirenja, borbe za ljudska prava, ne nalaze se u prioritetima današnjih političara.

Knjigom autora Draga Kovačevića, „Kundak Bože Kaurine i druge priče“, iz koje je Danas objavio deo priče „Julsko ludilo“ kroz autorova sećanja na početke razmirica u Kninu, ponovo smo suočeni činjenicom da je politika i volja vođa bila glavna vodilja za stvaranje ratova, ubijanje ljudi, uništavanje imovine. Pogubnička politika koja je rezultirala pogromom civila na ovom području, imala je svoje glavno oružje – medije.