Nejasno po kom zakonu država prati telefone građana 1Foto: Beta/Milan Timotić

U moru informacija koje se od uvođenja vanrednog stanja smenjuju kao na traci, priznanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da država nadgleda kretanje građana koji su se vratili iz inostranstva, prošla je gotovo nezapažena.

I dok je razlog zbog kojeg su se nadležni odlučili na ovaj korak jasan, ostaje nepoznato – na osnovu kog zakona je vlast sebi uzela za pravo da preko mobilnog telefona nadgleda kretanje građana.

Taj zakon nije Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) koji uređuje način korišćenja posebnih dokaznih radnji, u koje potpada i praćenje komunikacije.

Kako za Danas pojašnjava Damjan Mileusnić, istraživač u organizaciji Partneri za demokratske promene Srbija, posebne dokazne radnje poput prisluškivanja i praćenja mogu da se preduzmu ukoliko postoje osnovi sumnje da neko priprema izvršenje krivičnog dela.

– Međutim, to je slučaj samo za pojedina krivična dela, koja su propisana članom 162 Zakonika o krivičnom postupku. Krivična dela Nepostupanje po zdravstvenim propisima i Prenošenje zarazne bolesti ne nalaze se među njima, kaže Mileusnić.

Primena posebnih dokaznih mera inače, prema ZKP, kreće od nadležnog tužioca, koji obrazložen zahtev za njihovom primenom podnosi sudu.

Dozvolu da se mere primene daje sudija za prethodni postupak, a sam čin sprovodi BIA, policija ili vojna služba. Dakle jedini zakoniti način da se prati komunikacija građana je uz odobrenje suda, a sud po zakonu ne može tu meru da odobri ukoliko se sumnja da je neko počinio dela kojima se krše zdravstveni propisi.

Dugačka lista dela za koja se, u slučaju sumnje, može odrediti nadzor, idu od teškog ubistva do davanja i primanja mita, ali ne podrazumeva i dva dela za koja eventualno mogu da se sumnjiče ljudi koji krše mere izolacije.

Ipak, predsednik je u svom obraćanju javnosti naglasio da se građani ne prisluškuju, već da se samo prati njihovo kretanje. Govoreći o kršenju mera samoizolacije, Vučić je na konferenciji za medije održane 19. marta istakao se mere uglavnom poštuju.

– Naravno da ima katastrofalnih izuzetaka. Imamo savremene tehničke mere kojima to pratimo. Pratimo telefonske brojeve, pre svega italijanske. Dakle, ne prisluškujemo, već pratimo da li se kreću ljudi sa italijanskim brojevima u romingu – i kreću se. Posebno će policija večeras da obrati pažnju na određena naselja… Nemojte da se iznenadite ako u Mirijevu vidite veći broj policajaca, u nekim drugim naseljima i mestima istočne Srbije i Pomoravlja, jer ih vidimo da se kreću. Nemojte da mislite da ćete nas prevariti ostavljanjem telefona na jednom mestu, jer smo pronašli još jedan način da pratimo ko i kako krši pravila koje je država propisala. Ovo sve radimo da bismo zaštitili zdravlje ljudi, kazao je Vučić.

Ustav Republike Srbije, međutim, ne pravi razliku između prisluškivanja i praćenja telefona.

Naime, Ustavni sud je 13. juna 2013. godine, osporavajući ustavnost pojedinih članova Zakona o elektronskim komunikacijama došao do stanovišta da je za pristup metapodacima, koji između ostalog sadrže i lokaciju telefona, neophodna odluka suda u skladu sa članom Ustava koji štiti tajnost pisama i drugih sredstava opštenja. Stoga je nezakonito pristupiti podacima o kretanju građana bez odluke suda.

A odluka suda je, opet, nemoguća jer zakon ne dozvoljava da se prati komunikacija ljudi koji se sumnjiče da su prekršili mere Vlade o zabrani kretanja za vreme pandemije.

Najzad, ne treba zaboraviti da je trenutno na snazi vanredno stanje i da Ustav u takvim situacijama dozvoljava suspenziju određenih ljudskih prava. Jedno od tih prava je i ona na privatnost. Međutim, to što je vanredno stanje ne znači da ne postoji procedura koja mora da se ispoštuje.

– Ustav predviđa kada su ograničenja ljudskih i manjinskih prava moguća, ali takođe mora da postoji i posebni akt kojim će biti propisano na koji način, u koju svrhu i u kom obimu se pojedina ljudska prava ograničavaju, pojašnjava Damjan Mileusnić.

Nema akta o nadgledanju

Akt koji bi nadležnima dozvolio da nadgledaju komunikaciju građana nije donet. Uredba Vlade o merama za vreme vanrednog stanja privremeno suspenduje slobodu kretanja, ali pravo na tajnost pisama uopšte ne spominje.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

54 reagovanja na “Nejasno po kom zakonu država prati telefone građana”

  1. re: Nejasno po kom zakonu država prati telefone građana

    Naslov članka vam je naivan, kao da je samo to nejasno, a i kao da nisu nezakonito pratili telefone građana i dok nije bilo covida-19 (corona virusa), zar ne?

  2. Kako se niko ne opameti pa,sve ove „povratnike“koje predsednik optuzuje ne zadrze na ulicama Beograda cisto da provere,ko im je pratio kretanje i po kom zakonu.Mislim,da bi briga o „bakama i dekama“zacas utihnula.

  3. Neka prati, kome je cista savest nema sta da krije. Prati Vas i google i apple pa cutite.

    • Guglu i drugim daš dozvolu za praćenje, a minhauzen te uopšte ne pita za dozvolu.

    • A, cista privatnost???? Zasto bi mi bilo ko zalazio u privatnost i privatne razgovore???? Ovo je ugrozavanje licnih sloboda.

      • Zar nije vanredno stanje?
        Kolko ja kapiram, u toj situaciji suspendovana su sva lična prava tako da ne znam šta se čudite.

        Ljudi mogu da se pozivaju u vojsku, hapse ako se ne odazovu, neograničeno trajanje pritvora, da se konfiskuje imovina da bi je država upotrebila za šta joj već treba (kako bi rešila uzroke vanrednog stanja). Pa mi nije jasno što vas ovo iznenađuje.

        • Pa nije ratno stanje, nego vanredno stanje. Ja mislim da to nije isto…

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.