– Kod nas je veoma nizak nivo patentne kulture, budući da na milion stanovnika imamo samo 58 prijava, dok je taj broj recimo u Češkoj 63, u Francuskoj 238, SAD 742, a Japanu čak 2.720 prijava na milion ljudi. Imamo nešto bolje rezultate od zemalja u regionu. Bugarska beleži 32, a Rumunija 38 patentnih prijava na milion stanovnika. Ipak, drugi problem je da se u Srbiji od ukupnog broja prijava registruje samo 17 odsto, jer najčešće nisu potpune. Rumunija ima manji broj prijava, ali registruju čak dve trećine, Japan 37 odsto, a SAD 44 odsto – naglašava za Danas Branka Totić, direktorka Zavoda za zaštitu intelektualne svojine.

Totićeva dodaje da je ovdašnji problem i kod polaganja prava na vlasništvo nad patentima, s obzirom na to da ne postoji poseban propis koji reguliše svojinu nad pronalascima nastalim finansiranjem države, a upravo je najveći broj takvih istraživanja. Praksa je do sada pokazivala da je pronalazačvlasnik patenta, ali ako je on u radnom odnosu onda se tu primenjivao drugi obrazac po kojem je vlasnik patenta preduzeće čiji je naučnik radnik. Sagovornica Danasa pretpostavlja da je upravo ovo razlog zbog čega se naučnici odlučuju da patente registruju na svoje ime, kao fizička lica, umesto na ime instituta.

Totićsmatra da su naučnici svesni da će samostalno bolje komercijalizovati patent, a da se instituti ne ponašaju kao tržišno orijentisane ustanove.

– U vreme kada države nemaju dovoljno sredstava da ulažu i kada očekujemo ulazak privatnog sektora u privredu, patentiranje je garant sigurnosti za privatnog ulagača. To je garant i za kredite, a istovremeno mogućnost da se podiže bruto društveni proizvod, smanjuje odliv mozgova, privlače strana ulaganja i podstiče otvatvaranje novih radnih mesta. Patent je osnov i za licenciranje i garant kvaliteta proizvoda – naglašava Branka Totić.

Kako je Danasu rečeno u Institutu ekonomskih nauka, u toj ustanovi niko se ne bavi patentiranjem, a isto važi i za Elektrotehnički institut „Nikola Tesla“, gde kažu da izvesne planove imaju. Nadležni u Institutu za molekularnu genetiku i genetičko istraživanje napominju za Danas da oni do sada nisu podnosili patentne prijave, a da naučnici koji registruju patente na lično ime „krše zakon i ponašaju se etički nekorektno“, budući da „do pronalazaka dolaze na radnom mestu, a ne kod svojih kuća“.

 

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.