Od države i lokalne vlasti traže zabranu gradnje 1Potok Ročnjak, lokacija za gradnju mini hidroelektrane; Foto: Danas

Upozoravajući na pogubne ekološke posledice, oni i užička nevladina organizacija Građanska čitaonica „Libergaf“ zahtevaju od lokalnih i državnih organa da zabrane gradnju i da poštuju Prostorni plan područja posebne namene sliva akumulacije Vruci, koja bi ponovo trebalo da služi za vodosnabdevanje grada.

Prva dozvola za gradnju je izdata 2012. godine, nakon čega su meštani uputili gradskoj vlasti peticiju sa oko 150 potpisa, na koju nije bilo reakcije. Kako su odbijali da cevovod prođe ispod njihovh parcela, firma Hidro duo je tužila meštane i dobila spor.

Potom je Gradska uprava za urbanizam izdala drugu dozvolu i to 22. septembra 2015. godine za nešto izmenjenu trasu, bez obzira na to što je akumilacija, zbog zagađenja algama – cijanobakterijama krajem 2013. godine, bila planirana za sanaciju kako bi se ponovno koristila za vodosnabdevanje grada.

Zanimljivo je i to da je ista Uprava, 20. septembra prošle godine, samo dva dana pre isteka roka za početak gradnje, izdala potvrdu tom preduzeću o prijavi radova za izgradnju mini-elektrane snage 142 kilovata i mašinske zgrade, ali gradnja još nije počela.

Brige meštana

Meštani svedoče o tome da niko nije tražio njihovu saglasnost, da nije bilo javne rasprave i poručuju da neće odustati od namere da spreče gradnju. Ističu da potok služi za vodosnabdevanje više od 600 domaćinstava u selima Bisoka, Stapari, Volujac i Ponikve, za navodnjavanje poljoprivrednih useva i napajanje stoke, a na njemu su i vodenice, duže od jednog veka, koje i danas rade.

„Mislili smo da je to završeno i da dozvola za gradnju nije izdata, ali za novu dozvolu smo saznali nedavno i to sasvim slučajno. Ako budu sagradili elektranu, potok će nestati i biće uništen živi svet koji je postojao od pamtiveka“, ogorčen je Radoje Mijatović, meštanin i jedan od potpisnika peticije, i navodi da vlasnici parcela ispod kojih bi trebalo da prođe cevovod nisu dobili nadoknadu, iako im je to obećano.

Meštani navode da će od 2,5 kilometra dugog Ročnjačkog potoka izgradnjom elektrane biti zacevljena dva kilometra vodotoka od njegovog izvorišta, te da prilikom odobravanja gradnje nisu uzeti u obzir njihovi interesi.

–  Vlasnik preduzeća Hidro duo je tužilo pojedine meštane, jer mu nisu dozvolili da uđe u parcele bez sudskog naloga i oni su izgubili spor, jer je sud utvrdio da je to objekat od javnog interesa. Neki ljudi iz Užica, za koje se sumnja da ih je angažovala ta firma, dolazili su ovde i provocirali meštane“, svedoči Mijatović i izražava sumnju u korupciju, a potom poručuje: „Bez obzira na sve, nećemo dozvoliti dase gradi elektrana na Ročnjaku. Ići ćemo do karaja i borićemo se svim legalnim sredstvima“.

Potok, za koji meštani navode da nikad nije presušio, izvire iz pećine ispod Ponikava, u zaseoku Ćosići. Uliva se u reku Đetinju i akumulaciju Vrutci i prirodno je mrestilište pastrmke, potočne mrene, klena i, iako ne postoje istraživanja, pretpostavlja se da je stanište i druguh zaštićenih vrsta.

Zahtevi i krivične prijave

U građanskoj čitaonici „Libergaf“ podsećaju na to da je Vlada Srbije, 16. novembra 2018. godine, usvojila Uredbu o Prostornom planu područja posebne namene sliva akumulacije Vrutci. Njime je detaljno razrađena prva zona zaštite akumulacije, brane i podbranskog dela i uspostavljen režim strogog sanitarnig nadzora. To podrazumeva zabranu gradnje objekata i postrojenja koja nisu u funkciji vodoprivrede, čuvanja i održavanja objekata brane i akumulacije.

„Libergraf“ je, početkom decembra ove godine, zatražio od Gradskog veća Užica da ukine rešenje Gradske uprave za urbanizam, izgradnju i imovinsko-pravne poslove, kojim se 22. septembra 2015. godine, preduzeću „Hidro Duo“ odobrava izgradnja mini- hidroelektrane, kao i da ukine potvrdu te Uprave kojom se istom preduzeću potvrđuje prijava radova.

Osim toga, zatraženo i to da se, u skladu sa odredbama Prostornog plana područja posebne namene sliva akumulacije Vrutci, zabrani toj Upravi izdavanje bilo kakvih urbanističkih ili građevinskih dokumenata bilo kom investitoru u prvoj zoni zaštite, ali i da po hitnom postupku uskladi sve planske i druge dokumente Grada Užica sa navedenim Planom.

– Pomenutim rešenjem i potvrdom, preduzeću Hidro Duo se odobrava izgradnja vodozahvata, cevovoda i mašinske zgarde mini-hidroelektrane na parcelama koje se, u celosti i delovima, nalaze u prvoj zoni zaštite akumulacije Vrutci. U delovima zaštićenih područja, koja su obuhvaćena Prostornim planom, sa režimom zaštite prvog stepena, zabranjeni su svi radovi, uključujuči i izgradnju objekata. Kako to preduzeće još nije započelo bilo kakve radove i time nanelo štetu zaštićenom području, zahtevamo od Gradskog veća da hitno postupi po odredbama Prostornog plana i donese odluke u skladu sa ovim zahtevom. U suprotnom, smatraćemo Gradsko veće odgovornim za nepostupanje u skladu sa odlukama Vlade Srbije i preduzeti sve pravne radnje protiv odgovornih lica Grada i Gradskog veća“, navedeno je u zahtevu Građanske čitaonica „Libergraf“, koji je je potpisao njen izvršni direktor Vladan Sinđić.

Ta nevladina organizacija je potom podnela i krivične prijave užičkom tužilaštvu protiv Vojina Lepojevića, direktora preduzeća Hidro duo, kao i nepoznatih lica u javnim službama i preduzećima Grada Užica i Repubike Srbije koji su obrađivali zahteve, izdavali urbanističke akte, mišljenja i saglasnosti tom preduzeću za izgradnju te elektrane.

Istim povodom „Libergaf“ je uputio i zahtev Ministarstvu građevinarstva da, po pravu nadzora, preispita i poništi lokacijske uslove, građevinsku dozvolu i prijavu radova, kao i da Gradskoj upravi za urbanizam Užica zabrani izdavanje lokacijskih uslova, građevinskih dozvola i potvrda prijave radova za gradnju u prvoj i drugoj zoni Prostornog plana područja posebne namene sliva akumulacije Vrutci. Uz podsećanje da je Vlada Srbije usvojila uredbu o tom Planu, „Libergaraf“ ističe da je ta uredba stupila na snagu 1. decembra ove godine.

Pravne zavrzlame

„Vlada Srbije jeste usvojila Prostorni plan područja posebne namene sliva akumulacije Vrutci i objavljen je njegov tekstulani deo, ali nismo zvanično dobili grafički prikaz Plana, odnosno kartu o zaštićenim parcelama. Nakon što to dobijemo, videćemo šta možemo da preuduzmemo“, kazao je Zoran Despić, načelnik Gradske uprave za urbanizam, i dodao da je ta Uprava „izdala dozvolu pre tri godine, u vreme kada sadašnji Plan nije postojao“.

Na pitanje da li postoji mogućnost da ta Uprava povuče dozvolu i time spreči izgradnju elektrane, Despić je naveo: „Ne samo da moramo da postupamo po tom Planu, već moramo da poštujemo i druge zakone i propise, ali i da sagledamo posledice ukidanja dozvole“.

Navodeći da će Gradsko veće svakako raspravljati o zahtevima „Libergafa“, Dunja Đenić, većnica zadužena za zaštitu životne sredine, navela je da je izgradnja malih elektrana veoma problematična i da to zakonom nije najbolje regulisano.

„Stalno govorimo da u zaštićenom području ne želimo mini-hidrocentrale, a onda Zavod za zaštitu prirode olako izdaje sve uslove. Prostorni plan za Vrutke, na koji smo uložili veliki broj primedbi od kojih većina nije prihvaćena, usvojen je nedavno i u prvoj zoni zaštite je zabranjena gradnja. Moje mišljenje je da bi odmah trebalo da se ukine dozvola, s obzirom na to da se zabranjuje gradnja u prvoj zoni zaštite u slivu Vrutaka. Međutim, sačekaćemo zvaničnu kartu sa zonama zaštite i svakako ćemo reagovati“, poručila je Đenićeva.

Istakavši da „zakonom nije predviđena izrada studije uticaja na životnu sredinu kada je u pitanju gradnja malih hidrelektrana“, ona navodi da je Gradska uprava za urbanizam izadala dozvolu,  jer „po zakonu nema nijedan razlog da to ne učini“. Odeljenje za zaštitu životne sredine, dodaje, nema osnova da zahteva izradu te studije, već samo izdaje mere koje moraju da se poštuju prilikom gradnje, a koje su sastavni deo te dozvole.

Ona navodi da do sada lokalna samouprava nije dobila od državnih institucija zvanični akt o tome koliko će se i na kojim lokacijama u gradu graditi mini-hidroelektrane, već da se o tome obaveštava iz medija.

– Procena je da će se od mini-hidroelektrana, na području cele Srbije, dobiti svega 3,5 odsto ukupno proizvedene električne energije u zemlji. Male hidroelektrane su najgori vid proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, jer je korist minimalna, a velike štete mogu da nanesu životnoj sredini, poručila je naša sagovornica.

Firma Hidro duo bez odgovora

I pored toga što je zahtevao da mu se na mejl dostave pitanja, a što je Danas pre nekoliko dana učinio, Vojin Lepojević, direktor preduzeća Hidro duo, nije na njih odgovorio, niti se, posle upućenog mejla, javljao na telefonske pozive.