Odbrana: Tužilaštvo nije dokazalo ko je ubio Ćuruviju

Vladimir Marinkov, koji brani Markovića u svom izlaganju se fokusirao na svedočenje Milorada Ulemeka Legije, bivšeg komandanta JSO, što je, kako je naveo, jedini dokaz koji njegovog klijenta posredno dovodi u vezu sa ubistvom Ćuruvije.

„U ovom završnom izlaganju neću ulaziti u to ko je ubio Slavka Ćuruviju. To je posao tužioca, a on taj posao nije dobro uradilo“, kazao je Marinkov.

On je tvrdio da Legija nije govorio istinu kada je rekao da je 29- og ili 30-og marta 1999. godine došao u Beograd na sastanak sa Radomirom Markovićem. Na tom sastanku mu je, podsetimo, Marković navodno tražio da ubije jedno lice, što je Legija odbio zbog toga što je u tom trenutku učestvovao u borbama na Kosovu. Marinkov je tvrdio da ne postoji nijedan pisani dokaz koji bi potvrdio da je Marković kontaktirao Ulemeka, kao i da je on tog dana doleteo u Beograd. Dodatno, kazao je Marinkov, sastanak nije ni mogao da se održi u zgradi RDB- a u ulici Kneza Miloša, pošto je ta zgrada bila ispražnjena od početka bombardovanja.

Deo Ulemekovog svedočenja u kojem je bivši komandant JSO rekao da je Marković u uzgrednom razgovoru okrivljene Ratka Romića i Miroslava Kuraka oslovio sa „oni Radonjini koji su ubili Ćuruviju“ Marinkov je takođe okarakterisao kao neistinit. Naime, on je negirao da su pomenuta dvojica uopšte i mogli da sarađuju sa JSO oko akcija hapšenja, što je kontekst u kojem su ih Marković i Ulemek spomenuli. Kako je rekao Marinkov, Romić je u tom trenutku već napredovao sa mesta operativca, a Kurak nikada nije ni bio operativac RDB-a.

„Kada se jedini dokaz tužilaštva kojim terete mog klijenta pogleda kroz prizmu drugih dokaza jasno se vidi da ne postoje ni osnovi sumnje koji ukazuju da je Radomir Marković učestvovao u ubistvu Slavka Ćuruvije“, kazao je Marnkov zaključujući da sud mora da oslobodi Markovića „pre svega zbog porodice Slavka Ćuruvije koja zaslužuje da sazna ko je pravi ubica“.

Završnu reč izneo je i drugi Markovićev branilac, advokat Dušan Mašić, tvrdeći da se Marković već 21 godinu nalazi u zatvoru „zbog toga što je patriota i častan čovek“.

Najkoncizniji bio je advokat Stevan Protić, koji zastupa Miroslava Kuraka. „Pošto nema dokaza protiv mog klijenta, nema ni završnih reči“, kazao je Protić.

Na sledećem glavnom pretresu zakazanom za sutra, završne reči bi trebalo da iznese advokatica Milana Radonjića i Ratka Romića.

Završne reči u ponovljenom postupku već je izneo zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić koji je od suda tražio da sve okrivljene osudi na zatvorske kazne u trajanju od 40 godina. Mandić je naveo da je Ćuruvija ubijen zbog toga što ga je tadašnji vrh vlasti doživljavao kao ličnu pretnju, ističući da nisu postojali bezbednosni rizici koji bi opravdali danonoćno praćenje vlasnika Dnevnog telegrafa. Cilj angažovanja Državne bezbednosti, naveo je Mandić, bio je da se Slavko Ćuruvija liši života.

Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine, ispred ulaza u svoju zgradu u centru Beograda. Suđenje za ovaj zločin počelo je 2015. godine i trajalo je četiri godine. U aprilu 2019. godine okrivljeni su oglašeni krivim. Radomir Marković, bivši načelnik DB-a i Milan Radonjić, bivši načelnik Beogradskog centra DB-a osuđeni su na 30 godina zatvora. Ratko Romić i Miroslav Kurak kao organizatori osuđeni su na 20 godina. Septembra naredne godine Apelacioni sud u Beogradu je ukinuo presudu, ističući da je prvostepeno veće prekoračilo optužnicu. Naime, prvostepeno veće je pored četvorice okrivljenih, kao neposrednog izvršioca osudilo i peto N.N. lice koje se nigde nije spominjalo u optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal.

Okrivljeni Radomir Marković već služi kaznu zatvora od 40 godina, dok je prema  Radonjiću i Romiću određena mera kućnog pritvora. Miroslav Kurak se od samog početka sudskog postupka nalazi u bekstvu i njemu se sudi u odsustvu.