Pored deponije pirita koja potpuno nezaštićena godinama postoji u Prahovu, stanovnike ovog negotinskog naselja poslednjih meseci muči i havarija na cevovodu kroz koji otpadne vode iz Industrije hemijskih proizvoda Prahovo odlaze u Dunav.

Iz popucalih cevi nepoznata tečnost izlila se na polja zasejana kukuruzom i pšenicom, da bi se posle izvesnog vremena pretvorila u praškast materijal koji vetar raznosi po okolnim imanjima.

Hemičar Goran Mitulović, koji je obišao Prahovo, kaže za Danas da se havarija najverovatnije dogodila u martu i da se po izgledu i mirisu praškastog materijala može zaključiti da je reč solima fosfata.

– Ovde je reč o ostacima iz proizvodnje fosfatne kiseline, najverovatnije kalcijum i amonijum fosfatu, odnosno kalcijum i amonijum sulfatu. Da je reč o solima fosfata može da se utvrdi i po samom mirisu, koji su specifični za fosfornu i sumpornu kiselinu. Nakon određenog vremena, talog se osuši i pretvara u prah, koji vetar potom raznosi na okolna naselja. Iako su ove soli slabo rastvorljive u vodi, one se rastvaraju pri kišnim padavinama, jer je kiša slabo kisela i tako dospevaju u podzemne vode – ukazuje Mitulović.

Negotinski odbor za ljudska prava podneo je pre mesec dana Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, negotinskom javnom tužilaštvu i opštinskoj upravi prijavu o zagađenju zemljišta uz fotografije koje ga ilustruju. U prijavi se navodi da je u neposrednoj blizini IHP Prahovo, poljoprivredno zemljište većih razmera prekriveno debelim, belim talogom nepoznatog materijala i porekla, kao i da su cevi koje prelaze preko tih površina u „jako lošem stanju i počele su da korodiraju“.

Sa druge strane, direktor IHP Prahova Miša Bulajić tvrdi da je problem na koji meštani negotinskog naselja ukazuju dugogodišnji i za nastanak havarije optužuje upravo vlasnike okolnih imanja.

– Više od 10 godina nama bar jednom godišnje stižu prijave za izgubljeni prinos, koje mi redovno plaćamo. Inače, zemljoradnici su ti koji pale strnjike na svojim imanjima gde prolaze cevi, unutar kojih je guma koja se upali, pa cevi nakon toga popuštaju i koroziraju – kaže Bulajić za Danas. On potvrđuje da praškastu materiju čine soli fosfata, ali tvrdi da su one potpuno bezopasne. Prema njegovim rečima, fosfati zauzimaju samo jedan odsto materije, dok ih u stočnoj hrani ima oko 20 odsto.

Republička inspekcija konstatovala zagađenje

Republička inspektorka za zaštitu životne sredine za borski, zaječarski i braničevski okrug Gorica Ćurčić kaže za Danas da je inspekcija izlazila na teren 20. maja i da je konstatovano zagađenje koje nije novijeg datuma. Ona kaže da je upoznata sa činjenicom da rukovodstvo Prahova plaća meštanima neku vrstu nadoknade za zagađenje oranica, ali napominje da je ovom preduzeću naloženo da u narednih godinu dana sanira posledice izlivanja, kao i deponiju fosfo gipsa, koja se nalazi u krugu fabrike. Ćurčić dodaje da bi uskoro trebalo da počne i saniranje deponije piritne izgoretine, koja datira iz vremena dok je IHP Prahovo bila u sastavu RTB Bor. Naime, pirit je dovožen kamionima i u Prahovo gde se koristio za proizvodnju sumporne i fosforne kiseline, a sada leži kao gomila crvenog praha, koji, takođe, raznosi vetar.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.