"Pitanje migracija i migrantske politike Srbije postalo osetljivo" 1Foto: Danas

Kada vidite kako se kroje budžeti, kako se donose zakoni, kako se dizajniraju politike, strategije i akcioni planovi, vi zapravo vidite da tu nema mnogo ljudskih prava ili da kada ih ima ona su tu uneta na tehnokratski način, kako bi se ispunio cilj vezan za evropske integracije ili neku drugu međunarodnu obavezu koju je Srbija preuzela, objašnjava u rubrici „Intervju na mreži“ lista Danas stručnjak za ljudska prava, Nikola Kovačević.

– Kada gledate na koji način se poštovanje ljudskih prava meri u Srbiji, vi vidite da se nadležni državni organi Srbije više trude da ispune tu obavezu u meri u kojoj je to najmanje potrebno kako bi ispunili neku međunarodnu obavezu, nego da suštinski veruju u tu ideju i tu ideju ljudskih prava prožimaju kroz sve svoje politike i svim građanima omoguće da Srbija bude bolje mesto za život – smatra Kovačević.

On objašnjava da u Srbiji postoji veliki broj obespravljenih ljudi i vrlo često kada se pokrene uže pitanje ljudskih prava migranata ili ljudi kojima će se izmenom Krivičnog zakonika izreći doživotna kazna zatvora, često se čuje argument očajnih ljudi „da mi štitimo prava jednih, a ne štittimo druge građane“.

– Moj odgovor je da jedna prava ne isključuju druga, svi treba da se poštuju, ljudska prava su univerzalne vrednosti i odnose se na sve. Smatram da građani treba da se bolje informišu o ljudskim pravima i da se bore za njih, da pokreću  postupke utvrđivanja odgovornosti za njihovo kršenje, jer to je jedini način na koji se država, sistem i političari mogu naterati da se određenim pitanjem bave ozbiljnije jer oni to sami neće uraditi – navodi naš sagovornik.

O pravima radnika koje SNS ucenjuje  članstvom u stranci, on podseća da postoji čitav niz procedura radnih prava koje građani treba da koriste i uz pomoć organizacija koje štite ta prava treba da osvoje svoja prava.

– Mali broj ljudi se statistički gledano odlučuje da pokrene procedure za zaštitu radnih prava, i zato imamo kontinuiranu priču u kojoj se ovde kaže da je sve bezveze i prava se krše. Za sve postoje pravne procedure, to su vrlo često vrlo dugački postupci, procedure koje padaju teško žrtvama kršenja prava, ali postoje i sindikati i brojne organizacije koji su mehanizmi. Podsetiću, pred Evropskim sudom za ljudska prava vojni rezervisti ostvarili su svoja prava, nekoliko njih se žalilo, a svi su na kraju ostvarili svoja prava. Ljudska prava su prava koja moraju da se osvoje, priznajem da to u Srbiji nije lako i znam da je teško, ali kao pravnik smatram da treba ući u proceduru. I jedan mali slučaj može da promeni proceduru, znači da nije uzaludno – objašnjava Nikola Kovačević.

On navodi da je u državnim organima malo sluha za ove teme, ali da pravnicima i organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava preostaje da o svemu tome izveštavaju evropske institucije, pred telima Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija jer je to trenutno jedini način na koji može da se vrši pritisak na vlast u Srbiji.

O pravima ekonomskih migranata Kovačević kaže da je reč o ljudima koji možda ne mogu da dobiju azil negde, ali imaju prava da ne budu zlostavljani, da imaju krov nad glavom i obroke i zdravsteno zbrinjavanje dok su Srbiji.

– Ekonomski migranti su uvek postojali i postojaće. Svako od nas ima nekog prijatelja koji je otišao u inostranstvo pa tamo ostao, a da nema regulisan status i svi su oni ekonomski migranti takođe. Što se ekonomskih migranata u Srbiji tiče, za njih postoji korpus prava koja moraju da se poštuju i za njih postoje određene obaveze u Republici Srbiji koje oni moraju da poštuju, a ukoliko ih ne ispunjavaju bez ikakve sumnje treba da odgovaraju. Sa druge strane Srbija ima pravo da ekonomske migrante deportuje sa svoje teritorije, ali samo pod uslovom i na način na koji je to predvideo Zakon o strancima. Mi imamo pravni okvir koji to reguliše, ali je pitanje kako se to primenjuje i kontroliše i kakav utisak to ostavlja na ljude koji se ne bave ovom temom već opažaju situaciju na ulicama i u parkovima – kaže Nikola Kovačević.

O Narodnim patrolama Kovačević kaže da ih je indirektno dozvolio MUP Srbije, ali smatra da je pitanje migracija osetljivo pitanje.

– MUP je mogao da zabrani takve skupove, ali nije. Bojim se da je pitanje migracija i migrantske politike Srbije postalo osetljivo pitanje. Političari balansiraju između tih ljudi koji na nezakonit način pokazuju neslaganje sa migracijom i nas koji insistiramo da treba regulisati pitanje migracije kroz Srbiju. Mislim da usled slabih kapaciteta i takvog narativa koji postoji u Srbiji, da bi naše insistiranje da narodne patrole budu uhapšene napravilo od njih žrtve – ističe sagovornik.

Prema važećim zakonima, uzimanje zakona u svoje ruke je kažnjivo i to mora biti procesuirano. Ipak, oni koji odlučuju balansiraju sa migrantskom politikom i plaše se reakcije javnosti.

– Da sam na mestu nekoga ko ima medijsku pažnju poput političara, rekao bih građanima da moramo da poštujemo migrante jer je to naša međunarodna obaveza, a da će državni organi sa svoje strane uraditi sve da zaštite građane i državu. Njihova pozicija treba da bude da se moraju poštovati zakoni Srbije, čime se brani  vladavina prava, brani se Ustav koji kaže da je zabranjena rasna, verska i nacionalna mržnja – objašnjava Kovačević.

O posledicama protesta kojima se izaziva mržnja prema migrantima, Kovačević kaže da se nažalost dosta loših stvari unapred imputira ovim ljudima, zbog određene etničke pripadnosti.

– Ovakve poruke mogle su da se čuju za vreme nacizma, a posledice toga što rade pripadnici Narodnih patrola predstavlja poziv na obračun sa ovim ljudima. Takve poruke su opasne. Kada čujete priče da su naša deca ugrožena kod Ekonomskog fakulteta, naravno da će ljudi da se zabrinu. Sledeći korak je uzimanje zakona u svoje ruke. Ako verbalne poruke u startu ne sprečite, biće sve više sukoba. Oni možda nisu ni svesni toga šta rade. Setite se, oni su prvo šetali, pa su ljudima pretili, onda se pojavio Levijatan, pa je prvi incident bio kada je onaj čovek upao kolima u migrantski kamp, posle su bili napadi na taksiste i na kraju je pretučen jedan dečak iz Libana – navodi Kovačević.

On dodaje to može samo da kulminira, ako se ne spreči u startu, kao i da može biti sve više fizičkih sukoba.

– Ljudi koji veruju takvim porukama lako poveruju, a tu su i mediji koji podgrevaju atmosferu.  Toga, podsećam, nije bilo 2015. godine kada je bilo mnogo više migranata, ali su tada poruke polititčara javnosti bile smirujuće. Zato je potrebno da se sada ponovo javnost umiri. Sve ovo mogu vrlo brzo da saseku Osnovno javno tužilaštvo u Beogradu i Više javno tužilaštvo, ukoliko to žele. Zašto je sada ovako i zašto oni to ne žele, ne znam. Možda jer su Narodne patrole produžena vrsta vlasti ili se procenilo da bi od njih napravili heroje ukoliko bi bili kažnjeni. Znam da su političke igre prožele sve kod nas, ali ipak mislim da tužilaštva treba da budu samostalna. Naš zakon je jasan, kad bi se primenio, sa ovim protestia protiv migranata bi se stalo. Prema jednom istaživanju, 90 odsto stanovništa u Srbiji nikada nije došla u kontakt sa migrantima – naglašava Nikola Kovačević.

On podseća da u Srbiji postoje razne institucije koje se bave ljudskim pravima i da nije loše da sada postoji ministarstvo koje će se time baviti.

– Mi već imamo Ustavni sud, Zaštitnika građana, tu su i redovni sudovi, zato mislim da probleme koje imamo ne može da reši jedno ministastvo oročeno na godinu i po dana. Ne znam koji su efekti i planovi tog ministarstva, voleo bih kada bi sada imenovana ministarka Gordana Čomić postala deo politike koja bi jasno slala poruke u pogledu nečega što je kršenje ljudskog prava države Srbije u odnosu na svoje građane. Ako to dobijemo od ovog ministarstva biću zadovoljan, a ako bude deo tišine kao iz mnogih drugih onda nam ni dva takva ministarstva ne bi bila dovoljna – ocenjuje Nikola Kovačević u „Intrevjuu na mreži“.

O pravima građana u vakcinaciji, Kovačević kaže da građani imaju pravo na potpunu informaciju o toj proceduri kako bi doneli pravu odluku, ali da bi ipak trebalo imati poverenja u zdravstveni sistem.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.