Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković pominjala je prethodnih dana da je sigurna da će premijer Aleksandar Vučić uspeti da pokrene masovne radne akcije za obnovu zemlje. Prema njenim rečima, ako se ljudima da radni staž, zdravstveno, socijalno, akcijama se mogu izgraditi naselja, putevi i pruge. „Bilo bi dobro da napravimo nešto između radnih akcija i javnih radova koji su preko potrebni Srbiji“, rekla je Tabakovićeva za Tanjug dodajući da bi budžet Srbije to mogao da izdrži.

Potpredsednica Vlade i ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički ističe za Danas da očekuje da će se građani i u narednom periodu, kao i dosad, odazivati na apele nadležnih organa i pomoći ljudima i mestima koja su oštećena poplavama.

– Veoma smo ohrabreni i dirnuti kada vidimo koliko smo svi složni u želji da odgovorimo na ovu ogromnu nesreću i da zajedno učinimo nešto da svima koji su nastradali i čija je svojina nastradala u ovoj katastrofi pomognemo. Sada je jako važno da tu dobru volju kanališemo i organizujemo. Ukoliko svako krene na svoju ruku, može da se napravi velika zabuna. Prema tome, biće važno da se za svaku inicijativu kontaktira nadležni organ, i vidi gde i kako može od najveće pomoći da se bude, napominje Udovički povodom mogućeg organizovanja radnih akcija.

Pominje se da bi u radnim akcijama mogli da učestvuju mladi nezaposleni, upisani u evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje. Takođe, Ministarstvo odbrane pozvalo je sve vojne obveznike da se jave vojnim odsecima u mestima prebivališta koji žele da učestvuju u pomoći u područjima pogođenih poplavama.

Funkcioner PUPS i jedan od učesnika omladinskih radnih akcija u Jugoslaviji Momo Čolaković kaže za Danas da on podržava ideju da se građani Srbije uključe u obnavljanje zemlje i da je neophodno samo dobro organizovati i aktivirati sve potencijalne dobrovoljce – nezaposlene i mlade da pomognu ugroženima. On podseća da su radne akcije pedesetih i šezdesetih godina takođe bile na dobrovoljnoj bazi i da su učestvovale seoske i radničke brigade, kao i učeničke i studentske.

– Godine 1958. učestvovao sam u izgradnji puta Ljubljana – Zagreb. Radne akcije odnosile su se na pripreme za izgradnju – iskopavanje zemlje, uređenje prostora, nanos šljunka… Imali smo organizovan smeštaj, hranu, odeću i obuću. Veliko interesovanje je tada vladalo za učešćem u akcijama“, seća se Čolaković.

Koordinator Udruženja učesnika omladinskih radnih akcija i volontera Srbije Požarevac Milan Smiljanić navodi za Danas da je organizovanje radnih akcija u zemlji „više nego izvodljivo“ i da to predstavlja priliku da se snaga i entuzijazam mladih koji se javljaju za rad usmere na takav način rada. „Osnova radne akcije, pored rada, jeste fantastična prilika za socijalizaciju mladih, da se sretnu, druže i usput rade. To su kvalitetne vannastavne aktivnosti“, napominje Smiljanić.

Kako je bilo nekada

Počeci omladinskih radnih akcija vežu se uz vreme podizanja ustanka u Drugom svetskom ratu. Mladi su tada, pod izuzetno teškim uslovima, radili na prikupljanju vojne opreme i municije. Nakon oslobođenja Jugoslavije, omladinske radne akcije se proširuju na izgradnju ratom uništene zemlje, a u njima su učestvovale hiljade omladinaca. Na radnim akcijama se ustajalo rano i prvi deo dana su brigadiri radili raznovrsne fizičke poslove na terenu – trasi. Po povratku u naselje bio je organizovan celodnevni i večernji društveni program, organizovane su sportske, kulturne i idejno-političke aktivnosti.