Može se učiniti da nema veze, ali veza postoji i vrlo je postojana. Dok sam se razočarana svojim ponašanjem na pijaci vraćala kući sa kilavim cvećem u rukama i breskvama kao od kamena, nije mi iz glave izlazila Pasternakova rečenica: „Život preći nije polje preći.“
Čak i odlazak na pijacu u nedeljno jutro stoji kao posebna vrsta stresa, borbe i potvrde da ljude uglavnom tresu iste groznice.
Uvaljivanje. Nema jednostavnijeg opisa za naš životni kontekst. Sa TV-a vam uvaljuju istine, na tezgama vam uvaljuju baštenske otpatke. Oni koji ne razmišljaju vam uvaljuju demokratski biranu vlast, oni koji razmišljaju vam uvaljuju analize što ničemu ne služe jer su ovi prvi brži i vitalniji.
A obuka počinje na pijaci, presnoj biljnoj trpezi koju mnogi pisci vole zbog šarenila, nekada davno, pre navale preprodavaca, dijalekatskog bogatstva i ko zna još zašto… Meni se nikad nije dopadala pijačna atmosfera. Sve je glasno, vulgarno, napadno. Valjda i zato što otkako sam kročila na Kalenić market nisam uspevala da se oduprem trpanju u kese onoga što nisam želela (od strane trgovaca uvaljivača, tzv. „dobrih trgovaca“). LJudi ne razmišljaju na vreme. Kad sam stasala za društveno zreo otpor (nikad nije previše rano za ovu vrstu obuke), trebalo je da me uzmu roditelji za ruku i vode na prvu lekciju iz izbora. „Ne, gospođo, neću takve šargarepe. Dajte kesu da ja biram!“ Tako se vaspitava društveno svesna osoba.
Prema ponašanju na pijaci mogu da sagledam sudbine pripadnika moje generacije. Oni koji su sa Kalenića odlazili na Đeram pa u obližnju prodavnicu sada su po zemljama Zapada. Oni kojima je svaka pijaca bila dobar poligon za šibicarenje sada se šetaju po plažama egzotičnih ostrva i u rodni Beograd će svratiti kad im plivanje dosadi. Treća grupa gunđa i pruža otpor koji je drugima samo naivna predstava. Toliko o zelenoj pijaci.
Ima još jedna pijaca koja mi ide na živce. Žuta pijaca. Ona je deo informativnog trgovinskog lanca. Roba dolazi preko mnogo ruku i natrpana je bez veze i reda. Samo jedan primer. Na šestoj strani Blica od ponedeljka, kraći članak o tragediji u Francuskoj nalazi se između Kontikijeve ponude za letovanje u Turskoj (jutro posle puča) i dugokose cice koja skida žuti šorts, jedino što na sebi ima (čak je i Plejboj odlučio da cenzuriše bradavice i pubičnu regiju, Blic ne… jesu li neapdejtovani ili su jednostavno šabani). Da su informacije proizvodi, šta bih sa ove tezge ponela kući? Ništa.
Komšija mi je uvalio Blic, a uredništvo mi je uvalilo besmislen šareni paprikaš.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
