Različita primena Zakona o upotrebi srpskog kao drugog zvaničnog jezika na Kosovu 1Foto: EPA-EFE/ VALDRIN XHEMAJ (Arhiva)

Naglašeno je da se ulažu ozbiljni napori da se problem primene dvojezičnosti na Kosovu reši, ali je još mnogo primera koji dokazuju da zakon o upotrebi jezika ne poštuju mnoge institucije, prenosi Kosovo online.

Osim centralnih i lokalnih institucija o zakon o dvojezičnosti su se ogrešile, kako je rečeno, i mnoge javne ustanove, kosovske angencije, Pošta Kosova čak i doplomatska predstavništava mnogih zemalja u Prištini. Profesorka srpskog jezika Ana Kostić je istakla da se kroz institucije na Kosovu, srpska zajednica sama ne može izboriti za očuvanje jezika.

„Ne možemo da se izborimo jer ne postoji politička korektnost. Ne postoji volja, kako građana i građanstva većinske zajednice, tako i institucija. Koliko god se oni deklarativno izjašnjavali, gde god mogu, da oni to žele, kad god se u praksi pokuša da se bilo šta uradi na planu jezika, vidi se da je to nemoguće. Mi jednostavno nemamo sagovornike u njima“, zaključila je Kostić.

Za zaštitu srpskog jezika kao Ustavne kategorije institucionalno se može delovati preko poverenika za jezike i Zaštitnika prava građana ali takav vid borbe, kako je rečeno, daje minorne rezultate.

Ukazano je i da mnoge međunarodne organizacije koje podržavaju i pomažu kosovske institucije ne poštuju pravilo dvojezičnosti na Kosovu.

Nebojša Perić ispred „Akcije za odgovorno društvo – Gračanica“ kaže da je „ključno to da ne postoji volja većinske zajednice i institucije da srpski jezik zaživi.

Poverenik za jezike na Kosovu Slaviša Mladenović kaže da je prema njegovoj slobodnoj proceni više od 80 odsto zaheva u kojima su navedeni slučajevi kršenja zakona o upotrebi jezika na Kosovu pozitivno i brzo rešeni.

On kaže da postoje brojni slučajevi kršenja zakona o upotrebi jezika i dodaje da se srpska i albanska zajednica na Kosovu mogu približiti jedna drugoj putem učenja jezika druge etničke grupe.

“U javnosti ne želimo da pričamo o tome da bismo želeli da naučimo jezik okruženja i kada istraživači pitaju, trend je negativan, dok sa druge strane, istraživanja pokazuju da 20.000 ljudi aktivno koristi onlajn platformu za učenje albanskog jezika, a više od 1.000 građana pohađa kurseve jezika okruženja, odnosno albanskog ili srpskog“.

„To su kontradiktorni podaci i dajem sebi slobodu da kažem da volja za učenem jezika ipak postoji, ali da o tome ne želi da se govori u javnosti”, naglasio je Mladenović. Brojni kosovski zakoni se zbog lošeg prevoda loše i tumače, zato je uloga prevodioca u od presudne važnosti kaže profesionalni prevodilac Bruno Neziraj.

“Ako prevodilac radi odgovorno svoj posao onda je sve jasno, ukoliko ne radi dobijamo rezultate takvi kakvi su. To je opšte stanje društva kod nas. Ja ovde ne bih pravio razliku između Albanaca i Srba”, rekao je Neziraj.

Građani pojedinačno, tako što pišu žalbe u kojima navode primere kršenja zakona o dvojezičnosti ne mogu da se izbore sa ovim problemom. Ukoliko se žele promene, inicijativa treba da proistekne iz institucija koje će biti nosioci promena, zaključeno je u debati.