Sećanje na Holokaust na međunarodnoj konferenciji u Novom Sadu 1Novi Sad Foto: Mihajlo Marković

Konferencija je održana povodom godišnjice od održavanja novosadske racije u kojoj je 1942. godine ubijeno izmedju 3.000 i 4.000 Jevreja i Srba, kao i povodom 75 godina od oslobodjenja Aušvica, najvećeg nacističkog logora smrti u Drugom svetskom ratu.

Kako je saopšteno iz Kulturnog centra, medjunarodna konferencija „Od novosadske racije do oslobodjenja Aušvica: zašto se sećati, kako se sećati“? predstavlja početak saradnje koja će biti ostvarena u narednom periodu sa arhivima i muzejima iz Novog Sada, Budimpešte, Bratislave i drugih gradova, a prvi rezultati te saradnje biće prezentovani naredne godine u saradnji sa Fondacijom „Novi Sad 2021“, kada Novi Sad bude obeležavao titulu Evropske prestonice kulture.

Zamenik gradonačelnika Novog Sada Ivan Siler rekao je da „Novosadska racija i svi drugi tragični dogadjaji širom Vojvodine predstavljaju večnu opomenu i nauk da tako nešto više nikada i nigde ne sme da se ponovi“.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković citirala je Elija Vizela, nobelovca i čoveka koji je preživeo Holokaust: „bez pamćenja nema kulture, bez pamćenja ne bi bilo civilizacije, društva i budućnosti“.

„Kako se sećati? Ne postoji jedinstven odgovor. Danas ovim dogadjajem takodje demonstriramo kako je moguće pamtiti. Lično insistiram da školski programi treba da doprinose očuvanju sećanja na osnovu istorijskih činjenica. Takodje, kultura i umetnost i dalje su najmoćniji katalizatori očuvanja sećanja. Ne postoje predavanja i debate koje bi mogle zameniti pozorišnu igru, film, knjigu ili pesmu“, kazala je Janković.

Zamenica ambasadora Izraela Majan Ben Tura je rekla da treba da podstaknemo buduće generacije da uče iz istorije.

„Kao što znate, 2005. godine Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju koja je 27. januar proglasila Medjunarodnim danom obeležavanja Holokausta. Od tada, niz ceremonija širom sveta priredjeno je u znak sećanja na žrtve i sprečavanja bilo kakvog budućeg izražavanja netolerancije“, rekla je Ben Tura.

Na konferenciji su učestvovali i o Holokaustu govorili i zamenica ambasadora Nemačke u Srbiji Dorotea Giselman, predstavnik Muzeja Holokausta u Budimpešti Zoltan Tot, Olga Ungar iz Memorijalnog centra za Holokaust „Jad Vašem“ u Jerusalimu, učenici novosadskih gimnazija.