Policija je u poslednje vreme dva puta kontrolisala kompletnu dokumentaciju na Pravnom fakultetu u Nišu pokušavajući, pored ostalog, da nađe odgovor na pitanje: da li ima nezakonitosti u masovnom prelasku studenata na druge fakultete u Srbiji (i Crnoj Gori) kako bi završili studije.
Policija je u poslednje vreme dva puta kontrolisala kompletnu dokumentaciju na Pravnom fakultetu u Nišu pokušavajući, pored ostalog, da nađe odgovor na pitanje: da li ima nezakonitosti u masovnom prelasku studenata na druge fakultete u Srbiji (i Crnoj Gori) kako bi završili studije. U dekanatu kažu da nisu utvrđene nikakve nepravilnosti, te da je „policija čak bila prijatno iznenađena ažurnošću u vođenju službene evidencije“. „Velika ažurnost“, međutim, ne mora značiti da za ovakvu pojavu neće biti odgovornih.
A korupcija?
Po privođenju dekana niškog Pravnog fakulteta Miroljuba Simića, koji je osumnjičen da je kao profesor u Kragujevcu uzimao mito za polaganje ispita, v.d. dekana Čorbić je rekao da ima utisak da je „Simić zloupotrebljen u opštoj atmosferi stvorenoj u vezi s aferom „Indeks“. On je rekao da je Simić korektan profesor i dekan i da njegovo privođenje nema veze s njegovim angažmanom na niškom fakultetu.
– Kao v.d. dekana i dugogodišnji profesor nemam saznanja o korupciji na našem fakultetu. Postoje glasine da studenti mogu da polože ispite po određenoj novčanoj tarifi, ali je reč o posrednim saznanjima koja je teško dokazati – rekao je Čorbić. Prema „glasinama“ koje su objavili pojedini mediji niški Pravni fakultet (uopšte) nije imun na korupciju jer se pojedini ispiti navodno mogu položiti“ po ceni od 300 do čak 1200 evra.
Nije nepoznato da studenti niškog Pravnog fakulteta godinama unazad prelaze i završavaju studije na državnom fakultetu u Kragujevcu, ali i u Prištini, Podgorici, kao i na privatnim fakultetima. Ispisnice su uzimali i kada su bili nadomak diplome, na trećoj ili četvrtoj godini, uz najčešće obrazloženje da ih tada, a pogotovu na završnoj godini, čekaju “ pojedini profesori kod kojih se veoma teško polaže, a vrlo lako pada“. Prema evidenciji Studentske službe Pravnog fakulteta, od 2000. do 2006. godine studije su uz ispisnicu prekinula 1.164 studenta, od kojih su čak 301 bili na završnoj, a 206 na trećoj godini studija. Tokom 2004. godine od ispisanih 169 studenata čak je 53 bilo na četvrtoj godini, a samo 45 na prvoj, što je nonsens jer praksa kazuje da se studije najčešće prekidaju na početnim godinama.
Neobičan trend delimično je zaustavljen 2005. godine, kada je od 96 ispisanih „samo“ 14 bilo na završnoj godini studija. Razlog je bio novi fakultetski propis koji je nalagao da takvi studenti pri ispisu moraju da plate hiljadu dinara po položenom ispitu umesto dotadašnje „hiljadarke“ za ispisnicu. Veći finansijski izdatak (težak i po tridesetak hiljada dinara) sprečio je odlazak studenata, ali su pojedini umeli da ocene kako je „nedopustivo finansijski kažnjavati studente i ugrožavati njihova ljudska prava“ samo zbog toga što fakultet već godinama ne uspeva da dovede u red nekoliko profesora koji su ih „osuđivali“ na bezbroj polaganja, a od svog ispita napravili bauk.
Prodekan za nastavu Saša Knežević novinarima je potvrdio da su studenti masovnije odlazili s ovog fakulteta, uz ocenu da su to činili jer su „znali da će na drugim fakultetima lakše završiti studije“. On je „priznao“ da dva ispita na četvrtoj godini predstavljaju bauk za studente. Ipak, fakultet je krenuo u otklanjanje ovog, kako je rekao, uskog grla koje produžava studije visokoškolcima nadomak diplome. U proceduri je Pravilnik koji propisuje da će studenti posle tri neuspešna izlaska na ispit polagati komisijski ili putem objektiviziranih testova.
– Nije nemoguće da je u ovakvim prelascima studenata bilo nezakonitosti ili kršenja pravila zbog kojih bi neki mogli da odgovaraju. Naime, raniji Zakon o univerzitetu zabranjivao je prelazak studenata prve i četvrte godine na druge fakultete. Studenti na tim godinama imali su pravo da se ispišu, ali drugi fakulteti nisu smeli da ih upisuju. Kako u pravu postoji institut zastarelosti, moguće je da je u takvim prelascima bilo nezakonitosti, a moguća je i odgovornost ukoliko nije prošao rok za zastarelost gonjenja i kažnjavanja takvih propusta – rekao je za Danas Dragan Čorbić, v.d. dekana Pravnog fakulteta koji tu funkciju obavlja posle nedavnog privođenja dekana Miroljuba Simića u vezi s kragujevačkom aferom „Indeks“.
Čorbić je još rekao da novi Zakon o visokom obrazovanju ne zabranjuje ovakve prelaske, odnosno dozvoljava „slobodu kretanja“ studenata svih godina s fakulteta na fakultet. Ali, rekao je, primena ovog zakona u svim segmentima još nije započela, jer nijedan državni fakultet u Srbiji još nije dobio akreditaciju. Zbog toga su sve priče o usklađivanju nastavno-naučnog rada s Bolonjskom deklaracijom samo „treniranje Bolonje“, a ne i primena takvog obrazovnog sistema koji je predvidelo novo zakonodavstvo – ocenio je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
