Skupljači odbačenih stvari

Starica u prljavom kaputu, pocepanoj obući i upaljenih obraza koja već dva meseca spava ispred garaža i među nagomilanim kesama jednog zrenjaninskog naselja razlog je što su telefoni Centra za socijalni rad ponovo bili usijani. Javljali su se zabrinuti i začuđeni građani, negodujući zbog neobičnog ponašanja svoje sugrađanke koja sakuplja kese bez nekog cilja i gomila ih na otvorenom. Interesovanje i sumnju da nije reč o običnom klošaru na koje su građani već navikli jer neumorno preturaju po kantama za smeće, izazvana je navikama koje upućuju na osobu sa specifičnim poremećajem ponašanja. Iznenađenje je bilo još veće kada je u Centru za socijalni rad potvrđeno da je reč o D. Ć., penzionisanoj službenici koja uredno podiže penziju i raspolaže nekretninom.
– Smatramo da je ovakvo ponašanje opasno jer izvlačenje smeća iz kanti za đubre i gomilanje pod našim prozorima nije u redu. Postoji realna opasnost od zaraze, a vidimo i da se ta žena muči. Nudili smo joj pomoć, ali je odbila svaku saradnju. Ne znamo kako da joj pomognemo i zbog toga nam treba institucionalna pomoć. Pomoć je potrebna i nama stanarima i deci koja diraju te kutije i kese i igraju se pored prljavštine. Gomila smeća na kojoj ona spava strašno smrdi – objašnjava S. M., stanar jedne od zrenjaninskih zgrada.
U Zrenjaninu ima nekoliko sličnih slučajeva, potvrđuju u Centru za socijalni rad, uz objašnjenje da nije reč o beskućnicima, već o osobama sa specifičnim poremećajem ponašanja. Prema podacima ove ustanove, čiji su službenici želeli da ostanu anonimni, u poslednjih deset godina registrovano je više slučajeva neobičnog ponašanja i sakupljanja otpada koje vremenom postaje opasnost po okolinu. Prvi slučaj bio je otac jednog poznatog umetnika čija se porodica pravovremeno angažovala da se ovakav vid ponašanja dovede pod kontrolu. Kasnije je registrovano još nekoliko Zrenjaninaca s navikom prikupljanja otpada. Glavobolje socijalnim radnicima i porodici prethodih godina zadavala je i K. G. zbog koje je pre nego što će preminuti čak izgorela porodična kuća u ulici Marka Oreškovića. U njenom dvorištu pronađena je gomila starih frižidera, balvana, šporeta i plastike. Objašnjavajući mogućnosti postupanja u ovakvim slučajevima, kada građani prijavljuju oblike ponašanja uznemirujuće za javnost, u Centru za socijalni rad ističu da su im odrešene ruke samo u slučajevima kada se osoba na psihijatrijskom pregledu liši poslovne sposobnosti i onda kao organ starateljstva mogu da odrede lečenje i zbrinjavanje.
– Po pravilu, osobe s poremećajem ponašanja nisu agresivne, niti opasne po okolinu ukoliko ih niko ne provocira. Najupečatljiviji primer je jedna žena koja je starenjem izgubili kontrolu nad svojim ponašanjem i završila preturajući po kantama za smeće. Postoje promene ličnosti i poremećaji ličnosti. Poremećaj ličnosti je karakterističan stil življenja pojedine osobe, a primeri su različiti – asocijalno ponašanje, agresivno ponašanje i netipično disocijativno ponašanje. Takvi ljudi razlikuju se od drugih, ali za osnovu nemaju ništa bolesno kod sebe. Poremećaji ličnosti izazivaju pažnju okoline po tome što se ne slažu sa socijalno prihvatljivim ponašanjem – objašnjava dr Biljana Gardinovački, šef odeljenja psihijatrije zrenjaninske bolnice.
Prema njenim rečima, kod promene ličnosti uglavnom je reč o posledicama uzrokovanim nekim stresnim događajem ili većim gubitkom tokom formiranja ličnosti, od perioda adolescencije do ranog odraslog doba. Kod promene ličnosti dominantna je osnova u doživljenoj katastrofi, ili je uzrok neka organska promena izazvana povredama. Na prvi pogled klošari, ljudi s poremećajem ponašanja i navikom prikupljanja sekundarnih sirovina, po pravilu nisu socijalno ugroženi i za razliku od skupljača otpada, koji sekundarne sirove prodaju, oni gomilaju stvari bez nekog cilja. Neki od njih nemaju porodicu, a kod svih njih stres ili trauma uzročnik su neobičnog ponašanja.
– Takvi ljudi manipulišu nama jer vešto i inteligentno nalaze opravdanje za svoje ponašanje. Opravdanja nema, a jedini mogući vid terapije je grupni rad na resocijalizaciji ličnosti, što je teško sprovesti. Uključenje u redovne radne i životne aktivnosti teško je za ovakve ljude, jer nemaju sposobnost da se prilagode i prihvate norme ponašanja kakve vladaju u društvu. Druge ljude oni ne primećuju, ili ih ravnodušno prihvataju i kreću se unutar svoga sveta – kaže dr Gardinovački.
U Zrenjaninu ima nekoliko lica s poremećajem ponašanja koje se ogleda u prikupljaju sekundarnih sirovina čiji su slučajevi poznati socijalnim radnicima. U ovom trenutku najviše posla, pored socijalnih radnika, imaju gradski čistači i komunalni inspektori na raščišćavanju otpada koji savesno gomilaju dvoje najrevnosnijih Zrenjaninaca u ovoj „neobičnoj navici“. Reč je o D. Š. i T. J., osobama koje imaju rešeno stambeno pitanje i izvor prihoda. Posle intervencije socijalnih radnika i zaposlenih u preduzećima u kojima rade, tokom 2004. godine dvorište D. Ć. je očišćeno, ali od tada ona smeće gomila samo u kući. Zbog narastajuće potrebe za sakupljanjem smeća počela je da živi na ulicama, a samo kada je nezadovoljni građani oteraju menja lokacije. Za razliku od D. Ć., T. J. živi u kući koju svakodnevno zatrpava smećem i otpadom. Prema rečima jednog od komšija, nikakvi pokušaji suseda da se smeće ukloni nisu urodili plodom.
– Svašta smo pokušavali ne bismo li uklonili otpad. Dolazile su razne komisije, komunalni, sanitarni i inspektori za zaštitu životne sredine, ali nije vredelo. On izbaci smeće pa ga posle ponovo nagomila. Najgore je leti, kada padne kiša pa otpad počne da isparava, ne može da se diše.
U slučaju D. Ć. i T. J. konstatovan je poremećaj ponašanja, ali ne i nesposobnost da samostalno vode život, tako da se njihovo ponašanje može sankcionisati samo krivičnim prijavama. Obe osobe pregledane su na odeljenju psihijatrije zrenjaninske bolnice, gde je konstatovan poremećaj ponašanja.