Foto: Jugoslav Radojević

S pravom, jer ne samo da se za kulturu izdvaja sedam odsto iz gradskog budžeta, što je deset puta više u odnosu na druge sredine, kao i državni budžet, već i zbog duge i bogate kulturne tradicije. Takođe, Šabac je kao retko koja sredina otvorena za kulturne poslenike iz drugih sredina.

Milena Minja Bogavac, direktorka Šabačkog pozorišta, kao prioritet je navela uvođenje mladih u pozorište i omladinski aktivizam.

– Institucije kulture su zatvorene za mlade, a u Šabačkom pozorištu otvoren je Omladinski klub sa dvadesetak članova, od kojih je dvoje upisalo FDU. Rezultat toga je i da je inovativna predstava za mlade „Bela griva“ pozvana na Bitef, a takođe će Bitef doći u Šabac. Uz to, Šabac je domaćin jedinstvenog festivala “Pozorišno proleće“, sa najboljim predstavama u jednoj kalendarskoj godini. Generalno nova tema biće nam sloboda i odgovornost, u skladu sa zahtevima vremena i društva u kome živimo, rekla je Bogavac.

Nela Tonković, nova direktorka Narodnog muzeja, podsetila je na novu stalnu postavku, što je retkost u Srbiji.

– Po tome se prepoznaje identitet jednog grada. Tu se može videti, pored istorije naselja i jelek Tomanije Obrenović, ali i pisaća mašina Dušana Kovačevića. Od februara ove godine u funkciji je i Muzej šabačkih Jevreja, gde su održana 22 različita programa sa više od hiljadu posetilaca. Od prvog septembra ovde će biti održani Dani jevrejske kulture. To je i svojevrsno priznanje za kulturu sećanja i zato što je Šabac jedini grad u Evropi koji se osmelio da 1940. primi konvoj izbeglica iz Austrije, Nemačke i Čehoslovačke, navela je Tonković.

Snaga sećanja, kako je istakla, pobeđuje zlo, a u Šapcu se sloboda oseća i u vazduhu.

Marija Ratković, teoretičarka umetnosti i medija, kao najvažniju misiju kulturnih stvaralaca navela je da prenose civilizacijske vrednosti društvu.

– U Šapcu je postojan kontinuitet u kulturi i umetnosti. Značajan poduhvat je i očuvanje Doma Vojske koji predstavlja izraziti primer moderne u arhitekturi, a tome je bila posvećena izložba u njujorškom Muzeju moderne umetnosti. „Vinaverovi dani“ su pokazatelj otvorenosti grada, i mi želimo da ovde dolaze ljudi iz sveta, da pokažemo jedan kosmopolitski duh, istakla je Ratković.

Slobodan Ilić, predsednik Fondacije “Stanislav Vinaver“, podsetio je na izdavački poduhvat sabranih dela Radomira Konstantinovića.

– Čitavo Konstantinovićevo delo usmereno je protiv zatvorenosti, primitivizma, prostakluka, rijalitija… Na ovaj način odbijamo da se predamo, da se evakuišemo iz današnje Srbije. Važno je da Srbiju oslobodimo straha, jer kultura može pomoći svima nama. Da imamo uređenu državu, a ne da, na primer, za posao treba kupiti lažnu diplomu, kazao je Ilić.

Dragutin Guta Grubački, zatvarajući Zonu Novog Optimizma, podsetio je da je za ovih godinu dana, od prve Zone, mnogo učinjeno, da je iz Šapca potekla upravo ta reka novog optimizma i aktivizma protiv letargije i bespomoćnosti u Srbiji. On se zahvalio na podršci Gradskoj upravi, mladim aktivistima koji su učestvovali u zahtevnoj organizaciji, kao i publici.

– Jako sam srećan što sam postao deo šabačke kulturne scene, rekao je Grubački i pozvao na novo viđenje naredne godine.

Zelenović: Šapčani odlučuju o projektima

Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović istakao je da ulaganjem u kulturu ulažemo u građane. „Građane koji mogu da prepoznaju šta je dobro a šta loše. Zamislite da pored Šapca imamo slobodne gradove, čitavu slobodnu Srbiju. Zamislite da se u kulturu ulaže mnogo više nego sadašnjih 0,72 odsto. U Šapcu se od 2000. godine konstantno ulaže u kulturu više nego u drugim sredinama, i zato su Šapčani odlučili da glasaju za sebe, za prosperitet. Bez kulture i ozbiljnih stvaralaca nema ni slobode, što je najvažniji ljudski postulat. I ne samo u kulturu, Šabac ulaže u ekologiju jer ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, smeća se odvozi sa cele teritorije grada, mnogo se ulaže u školstvo gde nam je cilj da deca idu u jednu smenu, ovde nema listi čekanja za vrtiće, ulaže se u socijalnu zaštitu. Biblioteka šabačka ima 12.000 aktivnih čitalaca, što je evropski prosek. Ovde građani odlučuju o projektima koji se finansiraju iz poreza na imovinu. Sve to je evropski put, pokazatelj drugačije i bolje Srbije. Nažalost, postoji projekat Aleksandra Vučića da smo svi mi bespomoćni bez njega. Mi to nećemo dozvoliti, odlučili smo se za slobodu, rekao je Zelenović.

Borkina reč i aplauz Šapčana

Za završetak prikazan je deo iz izlaganja Borke Pavićević na otvaranju izložbe karikatura Dušana Petričića u Beogradu, u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Šabačka publika aplauzom se oprostila od Borke Pavićević, izuzetne borkinje i heroine koja je bila na braniku slobode, ljudskog dostojanstva i kulture. Reflektor teatar odigrao je predstavu “Muškarčine“.

Povezani tekstovi