Šta je biodiverzitet - Bogatstvo, jednakost i različitost na planeti Zemlji 1Foto: JP Vojvodinašume

Biološka raznovrsnost (biodiverzitet) jeste sveukupnost gena, vrsta i ekosistema na Zemlji ili nekom jasno određenom području.

Gledano očima deteta biodiverzitet je meda, žirafa, banana, delfin, jagoda, dinosaurus, školjka.. Gledano očima naučnika u bioindustriji biodiverzitet je genetska modifikacija organizama, promena vrsta, prilagođavanje živog sveta potrebama čoveka.

Gledano očima seljaka biodiverzitet su njegove šume, njegove livade, stare rase goveda, njive i voćnjaci. Gledano očima političara biodiverzitet je novi zakon, nova međunarodna obaveza, novo finansijsko opterećenje, granice nacionalnog parka…

Gledano očima eko-aktiviste biodiverzitet je vrednost, osnova ljudskog opstanka, lepota, nešto za šta se vredi boriti…

BIODIVERZITET U SRBIJI

Kako se navodi u Zavodu za zaštitu prirode Srbije teritoriju Republike Srbije sa površinom od 88.361 kvadratna kilometra karakteriše velika raznovrsnost i brojnost gena, vrsta i ekosistema, iako još uvek nisu istražena sva područja i nisu dokumentovani podaci o svim vrstama.

Poznati su podaci za 139 vrsta valjkastih crva, 98 vrsta riba i kolousta, 19 vrsta vodozemaca, 26 vrsta gmizavaca, 349 vrsta ptica i za 95 vrsta sisara. Smatra se da u Srbiji ima između 700 i 800 biljnih zajednica. Srbija je bogata i endemičnim vrstama, odnosno vrstama čije je rasprostranjenje ograničeno na određeno jasno definisano geografsko područje.

Biodiverzitet je bogatstvo, šarenilo, jednakost i različitost. Biodiverzitet je zbog svoj značaja pod velikim pritiskom. Svakodnevno u svetu iščezavaju staništa, nestaju vrste, narušava se prirodna ravnoteža zbog ljudskih aktivnosti. Zato se sve više i više razvijaju inicijative država i civilnog društva za i o zaštiti biodiverziteta. Republika Srbija je, između ostalog, ratifikovala Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti, i time se obavezala da štiti biološku raznovrsnost.

OBEDSKA BARA

Koliko je živi svet Srbije raznolik i koliko ima važnu ulogu našim životima, može se prikazati kroz primer specijalnog rezervata prirode Obedska bara.

Područje Obedska bara je splet šuma, močvara i bara, reke Save, agroekosistema, vlažnih livada. Prve administrativne mere za zaštitu Obedske bare datiraju od 1874. godine, kada je bila zaštićena kao lovište austrijske carske porodice u Habsburškoj monarhiji, odnosno dinastije Karađorđević u okviru Kraljevine Jugoslavije (od 1919. godine). Ovo čini Obedsku baru jednim od najstarijih zaštićenih područja na svetu. Obedska bara zaštićena je nacionalnim zakonima, a ima i međunarodni status u okviru Ramsarske konvencije, Emerald mreže, Područja od međunarodnog značaja za ptice itd.

ZAŠTO NAM JE BITNA OBEDSKA BARA?

Močvare, i vlažna staništa generalno, imaju mnogobrojne funkcije:

– kontrola poplava: reka Sava se pri visokom vodostaju izliva u šume, livade i vodene površine Obedske bare. Na ovaj način smanjuje se nivo vode u reci što znatno utiče na sprečavanje poplava u urbanim sredinama.

– obnavljanje tekućih voda, pročišćavanje voda: izlivanjem u područje bare reka Sava daje svoju vodu na prečišćavanje biljkama Obedske bare. Bare se nazivaju i „bubrezi planete“ zbog svoje uloge u prečišćavanju.

– stabilizacija obala i zaštita od oluja: prirodne šume hrasta i veštačke šume topole imaju ulogu da sprečavaju eroziju, ublažavaju nalete vetra i na taj način štite okolna naselja.

– centar biodiverziteta: Obedska bara je dom za 50 vrsta sisara, 219 vrsta ptica, 11 vrsta gmizavaca, 16 vrsta riba, više od 1.200 vrsta insekata, oko 180 vrsta gljiva, više od 500 vrsta biljaka. U takozvanoj Potkovici Obedske bare, nalazi se šuma Debela gora, u kojoj su hrastovi stari više od 300 godina.

– proizvodnje hrane: u ograničenim količinama, poštujući propise, na Obedskoj bari se sakupljaju pečurke, lekovito bilje, lovi se divljač i peca.

– rekreacija i turizam: Obedsku baru posećuju brojni ljubitelji prirode, uživajući u obilasku bare i posmatranju ptica i lokvanja.

– kulturne vrednosti: Obedska bara je bila veoma značajno mesto u srpskoj istoriji. U jugoistočnom delu područja je selo Kupinovo sa zaštićenom spomeničkom celinom – etno park. U neposrednoj blizini, u koritu Obedske bare nalaze se ostaci srednjovekovne tvrđave Kupinik. Nešto dalje je lokalitet manastira Obed i crkva Majke Angeline.

Sve pobrojane koristi od Obedske bare su takozvane usluge ekosistema. NJih je, zapravo, mnogo više od ovoga što smo naveli. Dobro funkcionisanje ekosistema je ključno za životnu sredinu, ali ima i ogroman finansijski značaj za čoveka. Na primer, Svetska zdravstvena organizacija veruje da 23 do 25 odsto globalnih troškova za lečenje mogu biti smanjeni dobrim upravljanjem komponenata životne sredine, što uključuje i ekosisteme, vrste i gene.

ZAŠTO NAM JE BITAN IBIS?

Ptica Ibis je 2016. ponovo, nakon više od 50 godina, viđena na Obedskoj bari. Prema podacima ornitologa ibis se na Obedskoj bari i gnezdio. Verovatno se većina ljudi pita šta je to tako značajno u ovoj vesti?!

Povratak Ibisa znači da on ima uslove za život na Obedskoj bari: da ima mesto da svije gnezdo i da ima hrane. S obzirom na to da su ptice na vrhu lanca ishrane to znači da je stanje na Obedskoj bari povoljno i za ostale vrste (ribe, žabe, biljke). To istovremeno znači da je voda u dobrom stanju i da je ima. Na ovaj način Ibis nam pokazuje da su uslovi povoljni, a to svakako ima pozitivan uticaj i na zdravlje čoveka.

close
Šta je biodiverzitet - Bogatstvo, jednakost i različitost na planeti Zemlji 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.