Foto: Miroslav Dragojević

Naime, Knjiga utisaka“ povodom izložbe „Necenzurisane laži“ predstavlja retko dosadno štivo, osim ako se u nekom nečitkom rukopisu nije potkrao kakav lucidan komentar.

Osim srca i smajlija niko nije ništa nacrtao a komentari su upisivani u za to predviđenu rubriku. Pored te, postojale su i one za ime i prezime, datum, svojeručni potpis pa čak i telefon, a autori i autorke su ih mahom sve uredno popunjavali. To je neobično budući da u sklopu izložbe nije organizovano nikakvo takmičenje za najbolji utisak, ali je nekoliko njih kao svoju impresiju sa izložbe zabeležilo da je ona „utisak nedelje“, da im je od nje „utisaka puna glava“, a jedan od posetilaca je stavio „Moj utisak : Olja Bećković“. Ona se silom prilika ne bavi više ovim fenomenom pošto joj emisija ukinuta, ali bi se u duhu njenog prvobitnog koncepta kada su birani pozitivni i negativni utisci moglo reći da ovde preovlađuju oni prvi i to ukoliko bi ih ocenjivao autorski tim Informativne službe SNS-a. Takvi su „Što je više kleveta i laži Vučić nam je miliji i draži“ koji je ostavio Aca, penzioner, zatim „Vučiću, ti si nama i otac i majka!“ ili onaj na koji bi se iskreni desničari sablaznili – „Dragi Vučko, volim te zato što si bio i ostao dosledan. Radiš bre, rezultati se vide“.

Ima tu i „preduzimljivih“ posetilaca koji kažu da se oni pitaju „svi autori kritike i laži o državi bi bi bili adekvatno kažnjeni zato što „suviše slobode ne valja“ ili predlažu „smenjujte nevladine organizacije, hapsite žute patke“. Mnogo reči je potrošeno na to da izložba dokazuje da nema cenzure i da vlada medijska hajka na premijera što je mnoge komentatore podstaklo da ohrabre Aleksandra Vučića da nastavi sa svojom politikom i ne obazire se na zle jezike:

„Sva ova medijska hajka je nemoć onih koji su od 2000. lagali, krali i obećavali evropske integracije“ ili „Demokratske siledžije i lažovi, prevaranti a Vesna Pešić najveći“.
Tu su i spomenarski uradci tipa „s ljubavlju našem dragom vođi!“ „podrška za SNS i njenog premijera“ neobični „lepa izložba. Jel radite i liftove po kućama?“ ili samouvereni kao što je „nama ne treba niko drugi dovoljni smo sami sebi“.

Nasuprot njima, oni koji su izložbu ocenili propagandnim kičem često su pisali“da nije tužno bilo bi smešno“ ili se pitali se šta bi tek pisalo da nije cenzure a komentar koji se odnosio na hvalospeve premijeru glasio je: „I ovde su sve botovi“.

Aleksandra Š. je kao utisak izdvojila citat sa izložbe i ujedno kolumne Profil i anfas Dragoljuba Žarkovića u kojoj stoji: „Aleksandar Vučić tvrdi da nije podložan pritiscima. Ali, narod jeste. Otkud bi se inače tri hiljade ljudi kolektivno učlanilo u SNS.“ Pozitivno je ocenjen rad karikaturiste Danasa rečima „Corax je car! a pored imena i prezimena Dušana Petričića dvaput piše „bravo“ i nacrtano je srce. Prilično depresivno deluje utisak posetioca koji kaže „ako je noćno rušenje način da se dođe do poseda, ako su otmice i prebijanja način… onda ok“. Osoba koja se predstavila kao JMBG zahvalila se timu autora na trudu, poručila im da su smešni i da cenzure ima a posetiteljka da izložba upravo dokazuje u kojoj je meri ona prisutna: „Smešni ste. Preuzimate situacije iz Orvelove „1984“, dodala je ona.

Bilo je i onih koji su konstatovali da je jezivo to što izložba pokazuje sve neuspehe Vučićeve vlade i što ona demonstrira „još jedan način propagande“. Takođe, bilo je i utisaka za koje je teško na prvi pogled oceniti na šta ili na koga se odnose. Recimo, prvi po redu u Knjizi utisaka, koji zauzima celu stranicu i glasi : „jezivo!“ ili u vidu stare izreke: „nije važno šta govori, već ko govori“.