Tadić: Pobedila ideja demokratije ali nismo imali podršku za radikalne promene

Ovo je jedan od zaključaka govornika na panelu pod nazivom „Peti oktobar – dvadeset godina posle“ koji je održan u Dorćol platz-u u organizaciji Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i Fondacije Fridrih Ebert.

Uvodnu reč dala je Gazela Pudar Draško, direktorka Instituta nazivajući Peti oktobar „ključnim događajem savremene srpske istorije“ koji danas pada u zaborav i podleže „pojednostavljenim tumačenjima istorije“, kako je navela Pudar Draško.

Ona je istakla da je ovo i važan datum iz mnogo razloga.

– Važno je da vidimo da li smo uspeli da naučimo nešto iz toga. Iz mnogo razloga je to i važan datum za Institut jer se suočavao sa mnogim izazovima pritisaka režima što nam se ponovo dešava i danas, podsetila je direktorka Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Ona je dodala i da je na razgovor bio pozvan Vojislav Koštunica, bivši predsednik Srbije i jedan od glavnih nosilaca petooktobarske revolucije, koji je ujedno svojevremeno bio i direktor Instituta ali je on odbio poziv objašnjavajući da ne želi javno da se pojavljuje.

Među govornicima koji su prihvatili poziv našli su se bivši predsednik Srbije Boris Tadić, istoričar Milan St. Protić, Žarko Korać jedan od lidera DOS-a, Siniša Šikman, jedan od osnivača pokreta Otpor, novinarka Gordana Suša i Aleksandra Tomanić, aktivistkinja Otpora.

Aleksandra Tomanić, kao mlada aktivstkinja koja je podizala jedinicu otpora u Zrenjaninu istakla je da je Peti oktobar bio dan „velike erupcije emocija, pobeđenog straha, dan kada je zavladala nada i solidarnost u zemlji razorenoj ratovima u kojima njeni građani nisu želeli da učestvuju“. Ona je zaključila da je za pobedu bila presudna hrabrost ljudi na lokalu i velika snaga Otpora.

Gordana Suša, predstavljena kao prva urednica „oslobođenog“ RTS-a, nakon demokratske revolucije objasnila je da je osnobna karakteristika medijskog sistema tog doba bila solidarnost nekolicine nezavisnih i profesionalnih medija.

– Ta solidarnost videla se kada smo svi bojkotovali Šešelja i njegovu stranku jer je optužio medije da su ubili ministra vojnog. Bilo je malo nezavisnih medija ali su oni nalazili način da sarađuju i dođu do građana. Osim toga videla se solidarnost i saradnja političkih partija sa nevladinim organizacijama, sa sindikatima, studentima, prvi put da je postojala takva sinergija“, navela Suša. Ona je dodala i da je bilo i onih koji nisu bili deo te sinergije – „oni koji su pljačkali Skupštinu, ali to su oni koji danas sede na vlasti“.

Siniša Šikaman podsetio je da su strahovi među narodom razbijeni još 1996. godine na protestima.

– Tada se osnovno jezgro otpora upoznalo i naučilo kako da radi. Imali smo jedan jedini cilj da sruši režim koji je uništio našu mladost, naveo je Šikman. On je istakao i da ne misli da „6. Oktobar nije svanuo, ali da su oni koji su 6. Oktobra u Srbiji drhtali kao miševi, u međuvremenu počeli da uče i nažalost danas su opet na vlasti“.

Revolucija koja se desila 5. oktobra bila je moguća jer se promenilo raspoloženje u narodu, istakao je Žarko Korać.

– Nije samo nestao strah, videli smo da ljudi više ne žele da podržavaju režim koji im oduzima život. Setimo se da tada nije bilo ni struje, prosečna plata je bila 37 evra i nastala je atmosfera ekstremne odlučnosti građana da im se priznaju izborni rezultati, da ne tolerišu da ih Milošević vodi u građanski rat. To nije bio nikakav puč, već čista odbrana izborne volje, naveo je Korać.

Milan St. Protić je istakao da se u događajima koji su prethodili Petom oktobru, počev od prvih protesta protiv Miloševića 1990. godine  stvarala energija i volja za promene koje su se desile 2000. Godine.

–  Tada se pokazalo koliko je vladajući režim spreman da zloupotrebljava sve mehanizme kako bi obezbedio sebi pobedu, što izuzetno podseća na ovu ovogodišnju pobedu, naveo je Protić. On je zaključio da je veliki propust te revolucije, iz današnje perspektive to što „smo znali šta nećemo ali nismo odredili šta hoćemo“.

Bilo je jako teško odrediti „šta hoćemo“, dodao je Boris Tadić, jer su u okviru opozicije koja je došla na vlast postojala različita mišljenja o tome kako se boriti za demokratiju.

– Uvek smo se borili za ideju demokratije i delovalo je da smo izvojevali pobedu tog Petog oktobra. Ali mi tada nismo imali podršku većine stanovništva za ideju radikalnih demokratskih promena zbog čijeg nedostatka u Srbiji su mnogi danas razočarani, navelo je Tadić.