Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"List Pravda je pre 80 godina svoje čitaoce obavestio o vremenu koje je prouzrokovalo nezgode u celoj zemlji, a na isti dan je list Vreme pisao o otporu koji može da pruži Grčka.
List Pravda je pisao o košavi koja je nanela toliku materijalnu štetu kakva se u Beogradu ne pamti.
Nevreme je u zemlji prouzrokovalo veliku štetu. Kiša, koja je bila praćena košavom, nanela je veliku materijalnu štetu gradu Beogradu.
Pored svega toga, jak vetar je izazvao i nekoliko manjih požara.
U nekim delovima grada šteta koju je učinio vetar je bila veća, dok je u drugim delovima ona bila manja. Kako se navodi, najviše štete se moglo naći na obali Save i Dunava, gde je košava bila naročito jaka.
Jak vetar je bio taj koji je ometao pravilno funkcionisanje saobraćaja.
Zemunskim drumom saobraćaj je bio sveden na najmanji mogući, čak su i tramvaji imali problema da prevezu putnike.
Košava koja se desila je tada na Voždovcu srušila garažu, iako je materijalna šteta bila velika – žrtava nije bilo.
Građevine nisu bile jedine koje su tada stradale, stradali su i parkovi. Vetar je drveće čupao iz korena, lomio je grane stabala.
Celokupno izdanje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.
List Vreme se na današnji dan pre 80 godina bavio položajem Grčke.
U listu je navedeno da se pored Grčke protežu tri svetska pomorska puta: iz Zapadne Evrope u Aziju, iz Crnog mora u Sredozemno, iz Sredozemnog u Jadransko more.
Saobraćaj je na drumovima bio najviše ugrožen tamo gde je bilo šuma, jer su šume mogle da budu iskorišćene za zasede.
Grčka je predstavljala ogromnu „šumu“ sastavljenu od ostrva i poluostrva, koja bi Grcima mogla osigurati gospodarenje na navedenim putevima, ali ona nije dolazila u obzir kao pretendent na vlast nad morima.
Međutim, postojali su oni koji su želeli da iskoriste tu „šumu“ kako bi dobili dobre položaje za ratovanje u istočnom delu Sredozemnog mora.
Oni koji su je želeli iskoristiti bili su Francuska, Rusija i Engleska – koja se najviše interesovala za sudbinu ove „šume“.
Grčka je zbog svog, veoma dobrog, položaja bila mesecima u centru pažnje mnogih pomorskih stratega zaraćenih strana.
Celokupno izdanje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.
„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
