Türk dili

 Uticaj njihove kuhinje na našu poznat je, mnogo turista odlazilo je u njihova letovališta, švercerske ture u određeni grad ove zemlje bile su nezaobilazne osamdesetih godina, ali o njihovom jeziku i kulturi znamo veoma malo. Naravno, reč je o Turskoj, turskom jeziku i Istanbulu. Kultura i jezik ove zemlje su me oduvek zanimali. Intuicija mi je govorila da je reč o nečemu tajanstvenom, zanimljivom, slojevitom. Bilo mi je poznato da je obavezan deo obrazovanja janjičara bilo učenje srpskog jezika, da je srpski jezik bio jedan od onih koji se govorio u Padišahovoj palati. Interesovalo me je i to koliko i poznaju li danas oni nas. Onda je stigao mejl sa informacijom da se zvanično otvara Institut Junus Emre u Beogradu, odnosno Turski kulturni centar. U informaciji od desetak redova stajalo je i to da se organizuju kursevi turskog jezika, kao što sa svojim jezicima rade i drugi strani kulturni centri u gradu. Jezici su mi oduvek bili jedna od onih ljubavi koje se ne ostavljaju nikad. Rekoh sebi, preda mnom je novo istraživanje: ako mi se svidi upuštam se, a ako ne, nikom ništa.

Onda se sretnete sa nečim što se zove Türk dili, što pripada turkijskoj porodici jezika, što je potpuno drugačije od meni poznatih jezika. NJegovi govornici kažu da je „melodičan“, rekao bih da nije uopšte, štaviše, na prvo slušanje vam zvuči grubo ali…

To je samo prvi, pogrešan utisak o nekom jeziku. Kada vidite način na koji je jezik postavljen, shvatite da je osmišljen kao džinovski pazl koji želite da slažete i imate iskonsku potrebu da se igrate. Nastava jezika je organizovana kao i u svim ozbiljnim školama stranih jezika. Didaktički materijal pristojno urađen. Saznao sam da turski jezik u ovom centru uči stotinak polaznika. Znanje zainteresovanima prenose dve ozbiljne, kompetentne i fine mlade žene Turkinja Funda Keskin Unlu i Srpkinja Željana Živković. Ja sam upao u grupu kod ove druge. Budući da imam pozamašno iskustvo u učenju stranih jezika, onda, uslovno rečeno, prvo tražim „dlaku u jajetu“. Nisam je pronašao. Od svoje, od mene dobar niz godina mlađe profesorke, diplomiranog orijentalnog filologa saznao sam mnogo o kulturi i o naizgled sitnim detaljima koji jezik čine jezikom. Predstavila mi ih je tako da mogu da ih razumem i da nastavim sam da istražujem. Kada prepoznate kod mladih ljudi temeljnost, ozbiljnost, ogromno znanje i poznavanje turske, arapske i srpske kulture i, iznad svega, ljubav za posao koji rade, onda ne možete da ostanete ravnodušni. U današnje vreme površnosti takvi posvećenici su retka pojava. Još kad probude ljubav za novim jezikom i podučavaju ga kako Bog zapoveda, onda je to pun pogodak.