Foto: FoNet Vlada Srbije Slobodan Miljević

Pozivajući se na ekskluzivna dokumenta iz fundusa malteških “rajskih papira”, Nacional Brnabićevu povezuje sa “maglovitom hobotnicom”, odnosno mrežom firmi “skrivenog vlasništva čije će vetroelektrane Srbiji prodati struju za više od 500 miliona evra u 12 godina” pri čemu će biti izbegnuto i plaćanje poreza. Navodi se, međutim, da je vlasnik čitave mreže koju čini splet odnosa između 22 firme osnovane u različitim delovima sveta, od Delavera, Džersija, Britanskih Devičanskih Ostrva, Luksemburga, Malte ili Kipra, američki biznismen Mark Krandel, koji živi u Srbiji a ranije je radio za kompanije Glenkor i Trafikura.

List navodi da je Brnabić “na svom bivšem radnom mjestu bila upoznata s nekim kompleksnim of-šor operacijama mreže energetskih razvojnih firmi među kojima se nalazila i Kontinental vind Srbije, gde je ona bila direktorka pre ulaska u državnu administraciju”, odnosno tvrdi da je ona mogla biti upoznata sa stvaranjem ”srpskog dela of-šor korporativne strukture za projekt obnovljive energije vetra”. Objašnjava, potom povezanost tih firmi i ulogu Kontinental vinda koji je, bez zaposlenih i “samo sa poštanskim sandučetom” upisan u of-šor zoni SAD, Delaveru, u kreiranju srpske normative.

Mreža tih preduzeća iako se bavi obnovljivim izvorima odnosno vetroparkovima, zapravo nema nijedan u posedu, tvrdi hrvatski list, već je njen cilj razvijanje projekata što uključuje i dobijanje potrebnih dozvola. Upravo tu Nacional vidi spornu ulogu srpske premijerke, jer tvrdi da do njenog ulaska u državnu administraciju regulativa nije pogodovala investicijama u toj oblasti, ali da je od 2016. godine, kada je postala ministarka državne uprave i lokalne samouprave umesto Kori Udovički, to stanje promenjeno.

Podseća se da je u tom periodu usvojen pravilnik o državnim podsticajima, što firmama koje proizvode struju od vetra omogućava da u narednih 12 godina naplate od EPS-a 523 miliona evra subvencije, pri čemu ta energija za građane Srbije ne bi bila jeftinija od one koja se proizvodi standardnim putem. Uz to, tvrdi Nacional, mreža firmi kojoj pripada Kontinental vind, izgradila je mehanizme međusobnih pozajmica i beskamatnog kreditiranja kojima se prikriva dobit i time izbegava plaćanje poreza u zemlji gde rade.

– U tekstu Nacional insinuira da sam ja istovremeno bila direktor Kontinental vinda i Vladinog deliveri unita i da sam tako krenula da utičem na legislativu Srbije. Prenebregava se činjenica da je Srbija krenula u obnovljive izvore 2009., donošenjem uredbe o podsticajnim merama koja je bila signal investitorima da smo otvoreni za takve programe. Ja tada još nisam bila u energetici, već u USAID-ovom Projektu za razvoj konkurentnosti Srbije. Ukoliko se ne varam, Vlada Srbije u 2011. godini preuzima međunarodne obaveze u okviru Energetske zajednice Jugoistočne Evrope prema kojima do 2020. godine, u strukturi ukupne potrošnje 27 odsto energije mora da potiče iz zelenih izvora. Te, 2011. dolazi novi Zakon o energetici koji to sve uređuje – kaže za Danas premijerka Brnabić i podseća da je te iste godine tek počela da radi u Kontinental vindu, firmi koja je osnovana i posluje u Srbiji, po domaćim zakonima a da nikakve veze nema sa ostalim kompanijama o kojima piše Nacional. “Odmah po ulasku u Vladu, 2016. dala sam otkaz i Agenciji za borbu protiv korupcije prijavila sve, uključujući i prethodno radno mesto”, kaže premijerka i naglašava da je strategija u energetici doneta mnogo pre nego što je ona ušla u Vladu.

Ona ukazuje i da “od kada je Aleksandar Vučić preuzeo Vladu, feed-in tarifa za vetar je smanjena u odnosu na prethodni period, a Vlada je realno samo ispoštovala međunarodne obaveze preuzete 2009. i 2011. godine, što treba da bude standard jer govori o predvidivosti i stabilnosti poslovanja u Srbiji”, objašnjava Brnabić i dodaje da nije tačna tvrdnja Nacionala da je ona omogućila Continental vindu bolje uslove, jer oni važe za sve investitore iz te industrije.

Projekat prošao kontrole

– Projekat izgradnje vetroparkova u Srbiji finansiraju i međunarodne institucije EBRD, IFC, a u njemu učešće ima i nemački DEG. Svi oni su, ako i uvek kada učestvuju u projektima, uradili ozbiljne pravne, finansijske i tehničke analize i ustanovili da je projekat koji sam ja vodila u skladu sa svim najvišim međunarodnim standardima. Tek posle toga su ušli u projekat – kaže Ana Brnabić.

Problem Srbije su institucije

– Mreže firmi o poslovanje u of-šor zonama rasprostranjeni su širom sveta, Srbija tu nije izuzetak ali nama nedostaju institucije koje bi suptilnom analizom utvrdile da li je nešto regularno. Međutim, naše institucije su pod “šapom” politike, taoci vlasti i daleko su od jakih i nezavisnih. Zbog toga nemate situacije da je neko od aktuelnih ministara ili visokih funkcionera procesuiran, ali zato i ne uživaju poverenje javnosti – kaže za Danas Danilo Šuković iz Instituta za društvena istraživanja.