Foto: EPA

Apsurd je to što je vlasnik skladišta gde se odlaže roba koji čeka na proceduru, istovremeno i vlasnik, odnosno uvoznik nestalog mesa.

– U carinskim skladištima se drži roba nad kojom tek treba da se sprovede carinski postupak i za to vreme ona je pod carinskim nadzorom. Međutim, to ne znači da su carinski službenici prisutni u samim skladištima i da oni fizički nadziru robu. Oni u skladišta dolaze kako bi vršili kontrole, redovne i vanredne, ali u međuvremenu za robu koja je tu smeštena odgovornost snose držaoci skladišta i sami korisnici – kažu za Danas u Upravi carine.

Dodaju da „carinski nadzor obuhvata mere koje se preduzimaju radi sprečavanja neovlašćenog postupanja s carinskom robom i osiguranja njene istovetnosti sve dok se ne sprovede carinski postupak“. U ovom konkretnom slučaju, carinici su u kontroli otkrili prekršaj tj. pokušaj zloupotrebe robe pre nego što je postupak okončan. U Upravi carine objašnjavaju i da postoje javna i privatna skladišta, a da „odgovornost za robu koja se u njemu nalazi snosi ili držalac carinskog skladišta koji mora obezbediti da se roba ne izuzima ispod carinskog nadzora dok se nalazi u postupku carinskog skladištenja ili svaki pojedini korisnik skladišta“.

– Skladište iz koga je ispod carinskog nadzora izuzeto sporno meso je skladište tipa “C“. Taj tip carinskog skladišta je privatno carinsko skladište, u kome je držalac skladišta istovremeno i njegov korisnik, mada ne mora obavezno biti i vlasnik robe. Ali, u ovom konkretnom slučaju, vlasnik skladišta je istovremeno i vlasnik firme koja je uvezla robu, kao i robe koja se u skladištu nalazila. Pošto mu ovo nije prvi put da je uhvaćen u prekršaju, novčana kazna će sada biti znatno veća nego prvi put – kažu u Carini i dodaju da će o visini kazne odlučivati prekršajni sud, dok će carinski službenici pokrenuti postupak za zatvaranje tog skladišta i predložiti MUP-u da pokrene i pitanje krivične odgovornosti.

U Carini negiraju da su takvi slučajevi česti, ali da se dešava, naročito ako vlasnik od toga ima korist, odnosno ako želi da robu stavi u promet pre nego što izmiri obaveze prema državi.

– Kada je, u slučajevima kao što je ovaj, vlasnik skladišta istovremeno i vlasnik robe, on praktično sam sebi može da omogući da robu iznese. Dakle, odgovornost za takvu zloupotrebu leži isključivo na njemu i suočava se zbog toga sa oštrim sankcijama – ističu u Carini i podsećaju da je poslednji takav slučaj zabeležen 17. januara 2017. godine kada su carinici prilikom vanredne kontrole carinskog skladišta u Kovinu otkrili da je ispod carinskog nadzora izuzeto 112 tona smrznute sardele čija je vrednost procenjena na 76.000 evra.

Uslovi

Kada pravno lice podnese zahtev za otvaranje carinskog skladišta, neophodno je da prethodno ispuni niz uslova, među kojima su i adekvatni bezbednosni uslovi. To znači da mora biti obezbeđen video nadzor, fizičko obezbeđenje, da budu jasno određene pozicije za smeštanje robe, a pored toga, mora da se položi i obezbeđenje za naplatu carinskog duga koji bi mogao nastati ako se roba uzme iz skladišta pre sprovođenja zahtevanog carinskog postupka i plaćanja dažbina. Pre nego što se izda dozvola za držanje carinskog skladišta, kontroliše se da li su svi neophodni uslovi ispunjeni, tvrde u Upravi carine.

A ostale kontrole?

U ovakvim slučajevima odmah se postavlja i pitanje da li je roba prošla ostale kontrole, odnosno fitosanitarne preglede, i ako nije, gde će to meso da završi, na crnom tržištu ili u legalnim trgovinama. Od Ministarstva poljoprivrede, kome smo uputili to pitanje, nismo dobili odgovor.